The Rolling Stones — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 44:
Дана [[30. јун]]а [[1965]]. Стонси објављују албум ''-{Out of Our Heads}-''. Он је укључивао песму ''-{I can't get no satisfaction}-''. Кит Ричардс је наводно написао чувени уводни риф у сну. Он је снимио рифове на магнетофон и заспао. Када се Кит пробудио, умало је обрисао траку, али је одлучио да је одслуша опет. Рекао је да је било ”два минута ''Satisfaction'' и 40 секунди како хрчем”.
Ове ране успешне године су престављале редак период стабилности у односима чланова групе. Џегер, Ричардс и Џоунс су делили мали стан у Лондону већи део [[1963]]. заједно са пријатељем, осуђеником и каснијим биографом Џејмсом Фелџом. Њих тројица су постали толико привржени Фелџу да су користили његово име као део Нанкер/Фелџ псеудонима да означе ране композиције бенда. Две године касније, Брајан Џоунс је почео да се виђа са [[Анита Паленберг|Анитом Паленберг]], глумицом и моделом која их је увела у своје друштво - групу младих уметника, музичара и режисера. Уз подршку вештог бизнисмена Олдама Џегер и Ричардс постали су профилисани текстописци тако да се на албуму из 1965. ''-{Out of Our Heads}-'' нашло много више оригиналног материјала, укључујући и класик ''-{(I Can't Get No) Satisfaction}-''.
Интересантно је поменути: у Сједињеним Државама, Ролингстонсима је требало много више времена да буду прихваћени него њиховим британским супарницима Битлсима и осталима. Њихов први велики хит је дошао 1964. са ''-{Time Is on My Side}-'', али је тек ''-{Satisfaction}-'' у лето 1965. био хит који је група тражила.
Ред 58:
Услед повећане конзумације дрога, Брајан Џоунс је постајао све непоузданији. Злосрећни [[Рокенрол циркус Ролингстонса]] је био један од његових последњих пројеката са бендом и све је више својевољно одсуствовао са снимања или на њих уопште и није био позиван. Са смањеним доприносом у ''-{Beggars Banquet}-'' и минималним у ''-{Let It Bleed}-'', Џоунс је био приморан да напусти бенд након касновечерње посете Џегера, Ричардса и Вотса његовом дому на селу [[8. јул]]а [[1969]], да би био замењен, [[Мик Тејлор|Миком Тејлором]], младим, џезом надахнутим гитаристом који је дошао из [[Блузбрејкерси Џона Мајала|Блузбрејкерса Џона Мајала]] и који је био представљен медијима неколико дана касније.
Џоунс се повукао у свој дом у [[Кент]]у, у кућу чији је претходни власник био писац [[Вини Пу|Винија Пуа]] А. А. Милн, пијући у локалном бару и планирајући свој повратак са блуз групом. Ипак, нешто више од месец дана након након што су Стонси одржали бесплатан концерт у [[Хајд парк (Лондон)|Хајд Парку]] у Лондону, Џоунс је нађен мртав на дну свог базена, окружен статуама [[Википедија:Пренос чланака/Кристофер Робин|Кристофера Робина]] и Винија Пуа. Иако је његова смрт заведена као несрећни случај, узрок дављења до данас остаје непознаница. Френк Торогод, у то време радник на Џоунсовом имању, тврдио је да је то било убиство, чиме су се узроци и мотиви Џоунсове смрти још више замаглили. Ова теорија је даље разрађена у филму -{Stoned}- Стивена Вулија из [[2005]]. године.
=== 1972—1981. ===
[[Датотека:Trs_20150623_milwaukee_jp_105.jpg|мини|250п|Стоунси у [[Милвоки]]ју [[2015]].]]
Док су се Ричардсови проблеми са дрогом погоршавали, Мик Џегер је почео да се креће у вишим друштвеним круговима. Оженио са [[
=== 1981—1999 ===
Ред 99:
<div style="text-align:center;">
<gallery perrow="5">
Image:Jagger live Italy 2003.JPG|<center>Мик Џегер</center>
Image:KeithR2.JPG|<center>Кит Ричардс</center>
Image:Charlie Watts Hannover 19-07-2006.jpg|<center>Чарли Вотс</center>
Image:Ronwood.jpg|<center>Рони Вуд</center>
</gallery>
</div>
| |||