Википедија

Роза Луксембург — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљам преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Политичар
| име = Роза Луксембург
| слика = Rosa Luxemburg colorized photo.jpg
| ширина_слике = 190px
| опис_слике = Роза Луксембург
Ред 45:
 
=== Немачка ===
[[Године 1898]], Роза Луксембург је стекла [[њемачка|немачко]] [[држављанство]] удајом за Густава Либека. Преселила се у [[Берлин]]. Постала је активна у левом крилу [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]] (СПД), где је повукла оштру границу између своје фракције и [[Ревизионистичка теорија|Ревизионистичке теорије]] [[Едуард Бернштајн|Едуарда Бернштајна]], нападајући га у брошури под насловом „Социјална реформа или револуција?“. Њене [[беседа|говорничке]] способности су је убрзо промовисале у главну говорницу странке. Супротставила се све конформистичкијем парламентарном страначком курсу СПД-а уочи све очигледнијег рата. Инсистирала је да се главне разлике између капитала и радништва могу превазићи једино ако би пролетаријат преузео власт, и након свеобухватних револуционарних промена у целом окружењу производних метода. Желела је да ревизионисти напусте СПД. Ово се није догодило, али барем је руководство странке оставило марксизам у програму.
 
Од [[1900]], Роза Луксембург је истицала своје ставове о текућим економским и социјалним проблемима у разним новинским чланцима широм Европе. Њени напади на немачки [[милитаризам]] и [[империјализам]] су постали јачи како је рат био ближи, и трудила се да убеди СПД да скрене у супротном правцу. Луксембургова је желела да организује [[генерални штрајк]] како би поспешила радничку солидарност и спречила рат, али је партијско руководство ово одбило, и [[1910]]. године се разишла са Кауцким.
Ред 63:
Група је одбацила ''прекид ватре'' између СПД-а и немачке владе под [[Вилхелм II од Немачке|Вилхелмом II]], и жестоко се борила против њега, залажући се за генерални штрајк. Због тога је [[28. јун]]а 1916, Роза Луксембург осуђена на две и по године у затвору. За време боравка у затвору, била је двапут премештана, први пут у [[Познањ]] а затим у [[Вроцлав]]. У овом периоду је написала више чланака под именом ''Јуниус'', које су њени пријатељи прокријумчарили из затвора, и илегално одштампали. Међу њима је био и чланак ''Руска револуција''. Овај чланак је критиковао [[бољшевици|бољшевике]], и упозорио да постоји опасност да се диктатура развије из бољшевичке власти. У овом контексту је написала своју чувену реченицу: ''-{Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden}-'' (Слобода је увек и искључиво за оне који мисле другачије.) Још једна публикација, јуна 1916. је била ''-{Die Krise der Sozialdemokratie}-'' (Криза социјалдемократије).
 
Године 1917., када су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ушле у рат, Спартакистичка лига се придружила [[Независна социјал-демократска партија Немачке|Независној социјал-демократској партији Немачке]] (УСПД), такође групи анти ратних бивших чланова СПД-а, која је основана [[9. новембар|9. новембра]] [[1918]]. УСПД је лансирана на власт, као водећа партија нове републике заједно са СПД-ом, након абдикације [[вилхелм II од Немачке|кајзера]]. Ово се догодило након устанка ([[Немачка револуција]]) који је почео у [[Кил]]у, [[4. новембар|4. новембра]] 1918, када је четрдесет хиљада морнара преузело луку у знак протеста због одлуке Немачке поморске команде да се ступи у борбе са Британском морнарицом, упркос чињеници да је било јасно да је рат изгубљен. До [[8. новембар|8. новембра]], раднички и војнички савети су заузели већи део западне Немачке, постављајући темеље за такозвани ''-{Räterepublik}-'' (Републички савет), моделиран по систему Совјета из руских револуција [[Револуција у Русији 1905.|1905.]]. и [[Револуција у Русији 1917.|1917]].
 
Луксембургова је пуштена из затвора у Вроцлаву 8. новембра, а и Либкнехт је такође био ослобођен, и реорганизовао је [[Спартакистичка лига|Спартакистичку лигу]]. Они су сада заједно издавали новине Црвена застава (''-{Die rote Fahne}-''). У једном од својих првих чланака, Луксембургова је захтевала [[амнестија|амнестију]] за све политичке затворенике, и укидање смртне казне.
Ред 119:
<blockquote>
„Вођство је заказало. Па ипак, вођство може и мора поново бити креирано из маса, и од маса. Масе су одлучујући елемент, оне су камен на којем ће бити изграђена коначна победа револуције. Масе су биле на висини; оне се развиле овај 'пораз' у један од историјских пораза који су понос и снага интернационалног социјализма. И то је разлог зашто ће будућа победа процветати из овог 'пораза'.
 
 
'Ред влада у Берлину!' Ви глупи лакеји! Ваш 'ред' је изграђен на песку. Сутра ће се већ револуција 'дићи уз буку' и објавити уз фанфаре, вашем терору:
 
Ја сам била, ја јесам, ја ћу бити!“
 
 
<ref>''Ред влада у Берлину'', ''Сабрана дела'' 4. pp. 536.</ref>
Линија 130 ⟶ 128:
 
== Цитати ==
[[Датотека:Grab liebknecht luxemburg.jpg|мини|десно|250px250п|Гроб Розе Луксембург на гробљу ''-{Zentralfriedhof Friedrichsfelde}-'' у Берлину]]
* Њен вероватно најпознатији цитат је: „Слобода је увек слобода за дисиденте“ (''-{Freiheit ist immer Freiheit der Andersdenkenden}-'', који се обично цитира као „Слобода је увек и искључиво слобода за онога који мисли другачије“).
* „Марксизам је револуционарни поглед на свет који увек мора да се бори за нова откровења. Марксизам ничег не сме да се гнуша као могућности да очврсне у својој тренутној форми. Он је у свом најбољем издању кад се преже у самокритицизам, и у историјској грмљавини и муњама, он задржава своју снагу.“
Линија 149 ⟶ 147:
* -{Elzbieta Ettinger: ''Rosa Luxemburg: A Life'',}- 1988
* -{Norman Geras ''The legacy of Rosa Luxemburg'',}- 1976
* -{Klaus Gietinger: ''Eine Leiche im Landwehrkanal – Die Ermordung der Rosa L.'' (''A Corpse in the Landwehrkanal - The Murder of Rosa L.''), Verlag 1900 Berlin –}-. {{page|year=|isbn=978-3-930278-02-2|pages=}}
* -{Peter Hudis (Editor), Kevin B. Anderson: ''The Rosa Luxemburg Reader'',}- 2004
* -{Donald E. Shepardson: ''Rosa Luxemburg and the Noble Dream'', New York}- 1996
Линија 156 ⟶ 154:
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Rosa Luxemburg}}
 
=== Српски ===
* [https://www.marxists.org/srpshrva/biblioteka/luksemburg/index2.htm Интернет архива Розе Луксембург] на {[[Marxists.org]]}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Роза_Луксембург”