Роза Луксембург — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Немачка револуција → Немачка револуција 1918—1919. користећи Dab solver |
||
Ред 55:
У то време, Роза Луксембург је почела да предаје марксизам и економију у тренинг центру СПД-а у Берлину. Један од њених студената је био вођа СПД-а, и први председник [[Вајмарска република|Вајмарске Републике]], [[Фридрих Еберт]].
Године 1912, је учествовала на конгресу европских социјалиста у [[Париз]]у. Са француским социјалистом, [[Жан
Дана [[28. јул]]а
Са [[Карл Либкнехт|Карлом Либкнехтом]] и другима попут [[Клара Цеткин|Кларе Цеткин]] и [[Франц Ердман Мехринг|Францом Мехрингом]], Роза Луксембург је [[5. август]]а 1914. створила групу ''[[Интернационала|Интернационалу]]''. Од ње је настала [[Спартакистичка лига]], [[1. јануар]]а, [[1916]]. Објавили су бројне илегалне памфлете са потписом ''[[Спартак]]'' по [[Трачани|трачком]] гладијатору који је покушао да ослободи робове у Риму. Роза Луксембург је узела име ''Јуниус'', по [[Луције Јуније Брут|Луцију Јунију Бруту]], за кога се сматра да је основао [[Римска република|Римску републику]].
Ред 63:
Група је одбацила ''прекид ватре'' између СПД-а и немачке владе под [[Вилхелм II од Немачке|Вилхелмом II]], и жестоко се борила против њега, залажући се за генерални штрајк. Због тога је [[28. јун]]а 1916, Роза Луксембург осуђена на две и по године у затвору. За време боравка у затвору, била је двапут премештана, први пут у [[Познањ]] а затим у [[Вроцлав]]. У овом периоду је написала више чланака под именом ''Јуниус'', које су њени пријатељи прокријумчарили из затвора, и илегално одштампали. Међу њима је био и чланак ''Руска револуција''. Овај чланак је критиковао [[бољшевици|бољшевике]], и упозорио да постоји опасност да се диктатура развије из бољшевичке власти. У овом контексту је написала своју чувену реченицу: ''-{Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden}-'' (Слобода је увек и искључиво за оне који мисле другачије.) Још једна публикација, јуна 1916. је била ''-{Die Krise der Sozialdemokratie}-'' (Криза социјалдемократије).
Године 1917., када су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ушле у рат, Спартакистичка лига се придружила [[Независна социјал-демократска партија Немачке|Независној социјал-демократској партији Немачке]] (УСПД), такође групи анти ратних бивших чланова СПД-а, која је основана [[9. новембар|9. новембра]] [[1918]]. УСПД је лансирана на власт, као водећа партија нове републике заједно са СПД-ом, након абдикације [[вилхелм II од Немачке|кајзера]]. Ово се догодило након устанка ([[Немачка револуција 1918—1919.|Немачка револуција]]) који је почео у [[Кил]]у, [[4. новембар|4. новембра]] 1918, када је четрдесет хиљада морнара преузело луку у знак протеста због одлуке Немачке поморске команде да се ступи у борбе са Британском морнарицом, упркос чињеници да је било јасно да је рат изгубљен. До [[8. новембар|8. новембра]], раднички и војнички савети су заузели већи део западне Немачке, постављајући темеље за такозвани ''-{Räterepublik}-'' (Републички савет), моделиран по систему Совјета из руских револуција [[Револуција у Русији 1905.|1905]]. и [[Револуција у Русији 1917.|1917]].
Луксембургова је пуштена из затвора у Вроцлаву 8. новембра, а и Либкнехт је такође био ослобођен, и реорганизовао је [[Спартакистичка лига|Спартакистичку лигу]]. Они су сада заједно издавали новине Црвена застава (''-{Die rote Fahne}-''). У једном од својих првих чланака, Луксембургова је захтевала [[амнестија|амнестију]] за све политичке затворенике, и укидање смртне казне.
Ред 136:
== Референце ==
{{reflist
== Радови ==
|