Стендал — разлика између измена

 

== Биографија ==

 

По општем мишљењу, Пармски картузијански манастир је један од најузбудљивијих љубавних романа у француској и европској књижевности.<ref>Пармски картузијански манастир, О аутору, Новости - Златни Французи. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2010|isbn=978-86-7706-303-0|pages=}}</ref> С обзиром да је живео у периоду [[романтизам|романтизма]], његова реалистичарска дела нису била цењена у то време. Свој рад је посветио ''„неколицини срећника“'', мислећи притом на оне који су, после његове смрти, почетком XX века „открили“ његов таленат.

Са 13 година уписује се у Централну школу у Греноблу, почиње да се дружи са вршњацима, стиче пријатељe и изузетно је успешан у математици. Захваљујући баш математици, добија стипендију и са 16 година уписује Политехничку школу у Паризу. Није очаран Паризом, доживљава „град светлости“ као “блатњав, без планина”, град врло заузетих људи које он не познаје. Разбољева се. После оздрављења, напушта студије, жели да буде заводник и „да пише комедије“. Међутим, запошљава се у Министарству рата. Када се Наполеон прогласио за цара, 1804. године именовао је Стендала за првог конзула у Италији. Две године касније враћа се у Париз и као официр Наполеонове армије и прати непосредно, на бојном пољу Бонапартине војне успехе у Немачкој, укидање [[Свето римско царство|Светог римског царства]], стварање [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]].<ref>{{Cite book|last=Talty| first= Stephan| title= The Illustrious Dead: The Terrifying Story of How Typhus Killed Napoleon's Greatest Army| publisher= Three Rivers Press (CA)|isbn=9780307394057|quote=...the novelist Stendhal, an officer in the commissariat, who was still among the luckiest men on the retreat, having preserved his carriage.|pages=228}}</ref><ref>{{cite journal|last=Markham |first=J. David |date=April 1997 |title=Following in the Footsteps of Glory: Stendhal's Napoleonic Career |url=http://www.napoleon-series.org/ins/scholarship97/c_stendhal.html |journal=Napoleonic Scholarship: The Journal of the International Napoleonic Society |volume=1 |issue=1 |accessdate=22. 7. 2015}}</ref><ref>{{cite journal|last=Sartre |first=Jean-Paul |year=2009|title=War Diary |url=http://newleftreview.org/II/59/jean-paul-sartre-war-diary|journal=New Left Review |issue=59 |accessdate=22. 7. 2015}}</ref> У аутобиографији каже да је тим догађајем, официрским позивом „био потпуно опијен, луд од среће и радости.“

 

 

=== Каснији живот и смрт ===