Тим Бернерс-Ли — разлика између измена

Сер '''Тим Бернерс-Ли''' ({{јез-енгл| Ser Tim Berners-Lee}}; [[Лондон]], [[8. јун]] [[1955]])<ref name="whoswho">{{Who's Who | surname = BERNERS-LEE | othernames = Sir Timothy (John) | id = U12699 | volume = 2015 | edition = online [[Oxford University Press]]}} {{subscription required}}</ref> такође познат као '''ТимБл''', енглески је [[инжењер|инжињер]] и [[Информатика|информатички научник]]. Најбоље је познат као изумитељ [[веб]]а и челник -{World Wide Web}- конзорцијума. Тренутно је професор рачунарских наука на [[Универзитет у Оксфорду|Универзитету у Оксфорду]] и [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетском технолошком институту]] (МИТ).<ref>{{cite web|url=http://www.ox.ac.uk/news/2016-10-27-sir-tim-berners-lee-joins-oxfords-department-computer-science| title = Sir Tim Berners-Lee joins Oxford's Department of Computer Science| agency = University of Oxford}}</ref><ref>{{cite web|title=Tim Berners-Lee {{!}} MIT CSAIL | url = https://www.csail.mit.edu/person/tim-berners-lee | website = www.csail.mit.edu | language = en}}</ref> Он је предложио систем за управљања информацијама у марту 1989,<ref>{{cite web|url=http://info.cern.ch/Proposal.html | title = info.cern.ch – Tim Berners-Lee's proposal | publisher = Info.cern.ch | accessdate=21. 12. 2011.}}</ref> и имплементирао прву успешну комуникацију између [[HTTPпротокол за пренос хипертекста|-{HTTP (Hypertext Transfer Protocol)}-]] клијента и [[сервер]]а путем [[интернет]]а средином новембра исте године.<ref>Tim Berners Lee's own reference. The exact date is unknown.</ref><ref name="weavingtheweb">{{harvnb|Berners-Lee|Fischetti|1999|pp=}}</ref><ref>{{Cite journal

Бернерс-Ли је директор [[W3C|-{WWW}- конзорцијума]] (-{W3C}-), који надгледа континуирани развој Интернета. Он је такође оснивач [[World Wide Web Foundation|-{WWW}- фондације]] и сениорски истраживач и носилац -{3Com}- [[Professors in the United States#Special academic ranks (tenured)|оснивачке позције]] при [[MIT Computer Science and Artificial Intelligence Laboratory|МИТ лабораторији за рачунарску науку и вештачку интелигенцију]] (-{CSAIL}-).<ref>{{cite web|title=Draper Prize| url = http://web.mit.edu/newsoffice/2007/draper-prize.html| publisher = [[Масачусетски технолошки институт|Massachusetts Institute of Technology]]| accessdate=25. 5. 2008.}}</ref> Он је директор [[Web Science Trust|Мрежне научне истраживачке иницијативе]] (-{WSRI}-),<ref>{{cite web|url=http://webscience.org/about/people/ | accessdate=17. 1. 2011.| title = People| publisher = The Web Science Research Initiative | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080628052526/http://webscience.org/about/people/ | archivedate=28. 6. 2008.}}</ref> и члан саветодавног одбора [[MIT Center for Collective Intelligence|МИТ центра за колективну интелигенцију]].<ref>{{cite web|url=http://cci.mit.edu | title = MIT Center for Collective Intelligence (homepage) | publisher = Cci.mit.edu | accessdate=15. 8. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://cci.mit.edu/people/index.html | title = MIT Center for Collective Intelligence (people) | publisher = Cci.mit.edu | accessdate=15. 8. 2010. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100611041615/http://cci.mit.edu/people/index.html | archivedate=11. 6. 2010. |df=dmy-all }}</ref> Године 2011, он је именован за члана одбора повереника [[Ford Foundation|Фордове фондације]].<ref>{{Cite web|url=https://webfoundation.org/2011/09/sir-tim-berners-lee-ford-board/| title = Sir Tim Berners-Lee Named to the Ford Foundation Board| last=Bratt| first = Steve|date=29. 9. 2011.| website = World Wide Foundation| accessdate=22. 8. 2017.}}</ref> Он је оснивач и председник [[Open Data Institute|Института за слободне податке]]. Добитник је и неколико почасних [[доктор наука(титула)|доктората]].

За своје заслуге, овај Британац који је рођен [[1955]]. године у [[Лондон]]у и који сада живи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], одликован је и награђен [[Orderдама of the British Empire(титула)|племићком]] титулом од стране британске краљевске куће 2004. године.<ref name="tecb">{{cite news|title=Web's inventor gets a knighthood | publisher = [[Би-Би-Си њуз|BBC News]]

| accessdate=10. 11. 2015 }}</ref><ref name="knighted">{{cite news|title=Creator of the web turns knight|publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]

| accessdate=10. 11. 2015 }}</ref> Априла 2009, он је изабран за страног сарадника [[National Academy of Sciences| Националне академије наука САД]].<ref>{{cite web|title=Timothy Berners-Lee Elected to National Academy of Sciences| url = http://www.ddj.com/217200450| publisher = [[Dr. Dobb's Journal]]| accessdate=9. 6. 2009.}}</ref><ref>{{cite press release|accessdate=17. 1. 2011.|date=28. 4. 2009.| title = 72 New Members Chosen By Academy| publisher = United States National Academy of Sciences| url = http://www8.nationalacademies.org/onpinews/newsitem.aspx?RecordID=04282009}}</ref> Бернерс-Ли је добио [[Тјурингова награда|Туринг награду]] 2016. године за проналазак [[World Wide Web|вебавеб]]а, првог [[Интернет веб-претраживач|веб претраживача]] и основних протокола и алгоритама који дозвољавају мрежи да се шири.<ref name=":0">{{cite web|url=http://amturing.acm.org/award_winners/berners-lee_8087960.cfm| title = A. M. Turing Award|year=2016| publisher = Association for Computing Machinery| accessdate=4. 4. 2017.}}</ref> Именован у ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' магазиновом списку [[Time 100: The Most Important People of the Century|100 најважнијих људи 20. века]], Бернерс-Ли је примио и [[Awards and honours presented to Tim Berners-Lee|бројна]] друга признања за свој изум.<ref name="Time">{{cite news|title=Tim Berners Lee—Time 100 People of the Century | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990627,00.html

| work=Time Magazine | quote = He wove the World Wide Web and created a mass medium for the 21st century. The World Wide Web is Berners-Lee's alone. He designed it. He loosed it on the world. And he more than anyone else has fought to keep it open, nonproprietary and free | first = Joshua | last=Quittner |date=29. 3. 1999.}}</ref> Њему је одана почаст као „-{WWW}- изумитељу” током [[2012 Summer Olympics opening ceremony|церемоније]] отварања Олимпијских игара 2012. године, којој је лично присуствовао, радећи на класичном [[NeXT Computer|-{NeXT}- рачунару]] на [[Олимпијски стадион у Лондону|Олимпијском стадиону у Лондону]].<ref name="Friar" /> Он је [[Twitterтвитер|твитовао]] „Ово је за сваког”,<ref name="OlympicsTweet">{{cite web|author=Berners-Lee, Tim| title = This is for everyone| url=https://twitter.com/timberners_lee/status/228960085672599552 | publisher=Twitter|date=27. 7. 2012.| accessdate=28. 7. 2012.}}</ref> што је одмах било исписано на [[LCD ekran|ЛЦД]] екранима причвршћеним на столице 80.000 људи у публици.<ref name="Friar">{{cite news|title=Sir Tim Berners-Lee stars in Olympics opening ceremony | first = Karen | last=Friar | url = http://www.zdnet.com/uk/sir-tim-berners-lee-stars-in-olympics-opening-ceremony-7000001744/ | newspaper = ZDNet |date=28. 7. 2012. | accessdate=28. 7. 2012.}}</ref>

[[Датотека:Tim Berners-Lee.jpg|thumbмини|десно|Тим Бернерс-Ли, 2005. године]]

Тим Бернерс-Ли је дипломирао 1976. године на [[Универзитет Оксфорду Оксфорду|Оксфорду]] у Енглеској. Послије тога је провео две године на ''Plessey Telecommunications Ltd'', највећем Британском произвођачу телекомуникацијске опреме. Почетком 1978. године напушта ово радно мјесто и придружује се компанији ''D.G Nash Ltd'', гдје је радио на програму за интелигентне [[Штампач|штампачештампач]]е и „[[мултитаскинг]]” [[Оперативни систем|оперативном систему]].<ref>{{cite web|url=http://www.w3.org/People/Berners-Lee/Longer.html | title = Longer Bio for Tim Berners-Lee | publisher = W3.org |date=| accessdate=21. 9. 2013.}}</ref>

[[Изворни код]] свјетске мреже постао је доступан на бесплатној бази 30. априла 1993. године. Дакле, од свог почетка свјетска мрежа је била бесплатна, каква је и данас. До краја 1993. године постојало је 500 [[serverсервер|веб-сервера]] и [[проток]] на вебу чинио је један проценат на мрежи, што је у тим почетним годинама био значајан успјех.<ref>{{cite web|url=http://info.cern.ch/ | title = Cern | publisher = Info.cern.ch |date=30. 4. 2013. | accessdate=21. 9. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html | title = The World Wide Web project | publisher = Info.cern.ch |date=| accessdate=21. 9. 2013.}}</ref>

[[Датотека:First Web Server.jpg|thumbмини|Овај [[NeXT Computer]] који је користио Бернерс-Ли у ЦЕРН-у је постао први веб-сервер на свету]]

Сљедеће године, 1994, Бернерс-Ли је основао [[W3C]] на Масачусетском универзитету ([[Масачусетски технолошки институт|МИТ]]). Како је сам рекао, циљ је био да окупи компаније које су спремне да унаприједе стандарде свјетске мреже.<ref>{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/Patent-Policy-20040205/ | title = W3C Patent Policy | publisher = W3.org |date=5. 2. 2004. | accessdate=21. 9. 2013.}}</ref>