Хајнрих Хајне — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 6:
| датум_рођења = {{датум рођења|1797|12|13}}
| место_рођења = [[Диселдорф]]
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1856|2|17|1797|12|13}}
| место_смрти = [[Париз]]
Ред 21:
 
== Биографија ==
[[Датотека:Reisebilder.tif|thumbмини|''Reisebilder'', 1831]]
Рођен је у богатој породици јеврејског банкара и трговца. Покушао је да се посвети, мада нерадо, обичној грађанској каријери, али не успева. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, био је снажан утицај [[Французи|Француза]] тако да је он посећивао француску гимназију. Исто тако, то је у њему пробудило изразиту антипатију према [[Пруска (област)|Пруској]].<ref>Miodrag Maksimović, „Pogovor“, во: Hajnrih Hajne, Pesme. Beograd: Rad, 1964, стр. 97-102.</ref>
* 1817. пише прве љубавне песме, које су објављене у једном немачком часопису. У [[Бон]]у започиње студије права, [[Филозофија|филозофије]] и књижевности.
Ред 43:
 
== Поетика ==
Хајне је користио немачки језик за састављање стихова и био је један од ретких који су то умели да раде, па је тиме стекао изузетну славу, као најуспелији у свој генерацији после [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]]а. У стиховима је постигао највећу популарност преузимањем пучког певљивог тона немачке народне песме. Хајнеове песме су толико мелодичне да су их често компоновали многи композитори.
Психолошку стварност коју је створио у делима подстакнута је носталгичним сећањем на две велике несрећне љубави (према рођакама Амали и Терези), али и на другим темама (природи, политичким идејама, животу, савременом друштву), па је на тај начин успео да у својој поезији досегне изузетно значајне висине.
 
Ред 51:
 
== Преводи на српском језику ==
Прве Хајнеове песме су објављене на [[Српски језик|српском језику]] после песникове [[Смрт|смртисмрт]]и. Тако, [[1861]]. године, у часопису „Даница“, две песме из „Лирског интермеца“ и једну из циклуса „Млађане патње“ превео је [[Дамјан Павловић]] (1840–1866). Отада почиње Хајнеов утицај на српску књижевност. Прву књигу Хајнеових стихова („[[Лирски интермецо]]“) издао је [[Алекса Шантић]] у [[Мостар]]у, у издању књижарнице Пахера и Кисића, [[1897]]. године. (Велики број српских преводилаца бавило се превођењем Хајнеових стихова: Дамјан Павловић, [[Стојан Новаковић]], Алекса Шантић, [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић-Змај]], [[Јеремија Живановић]], [[Јован Грчић Миленко]], [[Милорад Поповић Шапчанин|Милорад Шапчанин]], [[Риста Одавић]], [[Мита Ракић]], [[Милан Димовић]], [[Бошко Петровић (књижевник)|Бошко Петровић]], [[Велимир Живојиновић Масука]] итд.<ref>Miodrag Maksimović, „Pogovor“, во: Hajnrih Hajne, Pesme. Beograd: Rad, 1964, стр. 101-102.</ref>
 
== Референце ==
Ред 85:
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Хајне, Хајнрих}}
 
[[Категорија:Рођени 1797.]]
[[Категорија:Умрли 1856.]]