ФК Палермо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 39:
Године 1936 фашистички режим је приморао клуб да промени боје у жуту и црвену. Палермова четврта сезона у другој лиги је била и најпроблематичнија; Финансијски проблеми су били све већи, док клуб није избачен из лиге због економског стања. Спајањем са локалним клубом ''Unione Sportiva Juventina Palermo'' клуб се вратио у Серију Ц 1941 играјући у светлоплавим дресовима. Палермо се 1942 вратио у другу лигу и вратио своје оригиналне боје - розе и црну. Ипак, клуб се 1943 поново повлачи из лиге због [[Други светски рат|Другог светског рата]].
==Палермо после рата==
Реконструисана екипа изборила је повратак у прву лигу победом у Серији Б 1947/48. У овој генерацији Палерма играле су звезде као што су Чех Чештимир Вицпалек, Ди Бела и Павези. Палермо је у првој сезони након повратка у Серију А остварио једанаесто место, а до краја сезоне италијански фудбал је потрешен трагедијом у којој је погинула комплетна постава ФК Торина. Уследиле су три сезоне у средини табеле за сицилијански клуб, са десетим местом као најбољим резултатом. Првог јануара 1654 председник клуба је извршио самоубиство у Риму, а клуб је испао у Серију Б.
Палермо је у овом периоду променио много чланова управе. На чело клуба је дошао нови председник, Ђузепе Трапани, а управни одбор су чинили Артура Казина и Салваторе Виљардо. Нови тренер, Карло Риђоти, ангажован је заједно са 14 играча, као што су Енцо Бенедети, капитен клуба од 1955 до 1962, и Сантјаго Вернаца, чувени голгетер.
Сезоне 1955/1956 клуб је поново обезбедио повратак у прву лигу. Палермо је тада почео традицију испадања и повратака у прву лигу. Као тренер је ангажован легендарни играч Милана Еторе Пурићели, а као највеће појачање звезда Ривер Плате Сантјаго Вернаца, који је постигао 51 гол у 115 утакмица и до данас је остао други најбољи стрелац у историји клуба.
Шездесетих је за клуб бранио Роберто Анцолин који је касније продат Јувентусу за који је одиграо преко 200 утакмица. За Палермо је касније потписао и Ђузепе Фурино. Клуб је имао добре односе са Јувентусом током шездесетих, па им је торински клуб позајмио Карла Матрела и Франка Каузија. Палермо је освојио једно осмо место у лиги у овој деценији, а остатак шездесетих година је провео наизменично у другој и првој италијанској лиги. Име клуба је 1967 промењено у '''''Società Sportiva Palermo'''''
==Види још==
| |||