Калдера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Калдера''' је велики морфолошки облик [[вулкан]]а, сличан [[кратер]]у али много већих димензија, обично пречника неколико километара. За њих се може рећи да представљају посебан тип [[
[[Датотека:Santorini Landsat.jpg|мини|лево|250п|Сателитски снимак [[Санторини]]ја на ком се уочава кружна структура — калдера]]
[[Датотека:Crater Lake from rim-USGS.jpg|мини|лево|250п|[[Кратерско језеро (Орегон)|Кратерско језеро]], [[Орегон]].]]
Сам процес настанка је везан обично за велике вулканске ерупције код којих након избацивања магме долази до пражњења настале велике [[магма]]тске коморе испод куполе вулкана. Новонастало стање је такво да купола вулкана нема потребан ослонац, долази до појаве пукотина по ободу куполе и њеног урушавања. Новонастали облик подсећа на огроман кратер вулкана. По правилу, њихов настанак увек је везан за експлозивне [[вулканска ерупција|вулканске ерупције]]. Уколико се активност [[
Ерозивне калдере заправо су кратери угашених вулкана. Деловањем ерозије, од некадашњег кратера, заостају у рељефу само делови српастог бедема, због чега је унутрашњи део готово сасвим отворен. Такав је случај са [[Везув]]ом. Стара калдера Монте Сома разорена је према југу ерозивним процесима. Са њене унутрашње стране налази се прстенаста зараван - Атрио дел Кавало око данашње секундарне купе Везува. Ерозивне калдере могу представљати заливе. То се дешава када је калдера у нивоу мора односно када услед разоравања обода калдере вода продре у њу. Примери оваквих калдера су она на вулканском острву Сен Пол у [[Индијски океан|Индијском океану]] и она на острву [[Санторини|Санторин]] у [[Егејско море|Егејском мору]].
И. С. Шчукин издвојио је, поред експлозивних и ерозивних, тип саломних калдера. Оне су веома ретке а постају саламањем очврсле лаве на дну кратера искључиво [[Лава|лавичних]] вулкана.
Калдере могу имати различите димензије. Малу калдеру има вулкан Карпински на [[Курилска острва|Курилским острвима]]. Ширина ове калдере износи 5 km а дубина 700 m. Вулкан Исланд Парк Калдера има џиновску калдеру ширине 30 km. Велике калдере могу имати дно знатне површине. Калдера вулкана Кутјаро захвата површину од 430 km
Калдере могу бити испуњене водом. То су тзв. [[кратерско језеро|кратерска језера]].
Ред 17:
== Неке познате калдере ==
* [[Африка]]
** [[Нгоронгоро|Кратер Нгоронгоро]] ([[Танзанија]], [[Африка]])<ref name="Ref-1">[https://books.google.com/books/about/Africa_s_Great_Rift_Valley.html?id=gtAVAQAAIAAJ ''Africa's Great Rift Valley'', authored by Nigel Pavitt, Harry N. Abrams, Inc., New York, 2001, pages 135-139] {{
** [[Ча дас Калдеирас|Долина калдера]], ([[Зеленортска Острва]])
** [[Menengai|Мененгај]] кратер ([[Кенија]])<ref>{{cite web|title=Menengai Crater|url=http://kembu.com/index.php/excursions/menengai-crater|website=|publisher=|accessdate=28.
* [[Азија]]
Ред 37:
* [[Северна Америка]]
** [[Јелоустонска калдера]] ([[Вајоминг]], [[Монтана]], [[Ајова]] [[Сједињене Америчке Државе|САД]])<ref name="GVP">{{cite gvp
== Референце ==
{{
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/?id=YRybBlahRGUC&pg=PA53#v=onepage&q&f=false|title=Serengeti III: Human Impacts on Ecosystem Dynamics|first=A. R. E.|last=Sinclair|first2=Craig|last2=Packer|first3=Simon A. R.|last3=Mduma|first4=John M.|last4=Fryxell|date=15. 05. 2009.|publisher=University of Chicago Press|accessdate=12. 6. 2018|via=Google Books|isbn=9780226760353|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal|
* Gudmundsson, A (2008). Magma-Chamber Geometry, Fluid Transport, Local Stresses, and Rock Behavior During Collapse Caldera Formation. In Gottsmann J. & Marti, J (Ed. 10) ''Caldera Volcanism: Analysis, Modeling, and Response'' (314–46) Elsener, Amsterdam, The Netherlands
* Kokelaar, B. P; and Moore, I. D; 2006. ''Glencoe caldera volcano, Scotland''. {{
* Lipman, P; 1999. "Caldera". In Haraldur Sigurdsson, ed. ''Encyclopedia of Volcanoes''. [[Academic Press]]. {{
* {{cite journal
{{refend}}
|