Електромоторна сила — разлика између измена

'''Електромоторна сила''', скраћено '''ЕМС''' (означава се са <math>\mathcal{E}</math> и мери у [[волт]]има),<ref>emf. (1992). ''American Heritage Dictionary of the English Language'' 3rd ed. Boston:Houghton Mifflin.</ref> величина је у [[електротехника|електротехници]] којом се изражава [[механички рад|рад]] потребан за раздвајање носилаца [[наелектрисање|наелектрисања]] у неком извору [[електрична струја|електричне струје]], при чему сила која делује на наелектрисања на крајевима извора није директна последица поља.<ref name="Stewart">{{Cite book|last=Stewart |first=Joseph V. |title=Intermediate electromagnetic theory |year=2001|publisher=World Scientific |pagepages=389}}</ref> Практично говорећи - под појмом ЕМС подразумева се [[Електрични напон|напон]] на крајевима извора када нема струје. Чим се коло затвори и потече струја тада се на крајевима извора појављује напон који је мањи од ЕМС овог извора. Ово је последица унутрашње [[Електрична отпорност|отпорности]] самог извора на којој ће се и појавити поменути пад напона. Уређај који претвара друге облике енергије у електричну енергију („[[трансдуктор]]”),<ref name="Tipler803">{{cite book|last=Tipler|first=Paul A.|title=Physics|date=January 1976|publisher=Worth Publishers, Inc.|location=New York, NY|isbn=978-0-87901-041-6|pages=803}}</ref> као што је [[батерија]] (која конвертује [[Хемијска енергија|хемијску енергију]]) или [[Electric generator|генератор]] (који конвертује механичку енергију),<ref name="Stewart"/> пружа ЕМС на свом излазу.<ref name="Tipler803"/> Понекад се за описивање електромоторне силе користи аналогија са [[Притисак|притиском]] воде<ref>{{cite journal

}}</ref> (Реч „сила” у овом случају се не користи да означава [[Сила|силу]] интеракције између тела, као што се може мерити у [[килограм]]има или [[Њутн (јединица)|њутнима]].)

* {{citeCite book

| page pages= 157

}}</ref> За временски променљиви магнетни флукс у колу, електрични потенцијал скаларног поља није дефинисан због циркулирајућег електричног векторског поља, али ЕМС ипак обавља рад што се може мерити као виртуални електрични потенцијал око кола.<ref name=Lerner>

* {{citeCite book

* {{citeCite book

| pagepages=850

}}</ref> У природи, ЕМС се ствара кад год се појављују флуктуације магнетног поља кроз површину. Померање [[Магнетско поље Земље|Земљиног магнетног поља]] током [[Геомагнетна олуја|геомагнетне олује]] изазива струје у електричној мрежи, док се линије магнетног поља померају и прелазе преко проводника.

|pagepages=138 |year=1998

}}</ref><ref>{{cite book

| page pages= 274

}}</ref> За [[Галванска ћелија|галванску ћелију]] се може сматрати да има „пумпу наелектрисања” атомских димензија на свакој електроди, то јест:<ref name="Singh">{{cite book|chapter-url=https://books.google.com/books?id=oS_vSI-3yuwC|title=Basic Physics|first=Kongbam Chandramani|publisher=Prentice Hall India|year=2009|isbn=978-81-203-3708-4|chapter=§3.16 EMF of a source|author=Singh|pages=152}}</ref>

}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|last=Stewart |first=Joseph V. |title=Intermediate electromagnetic theory |year=2001|publisher=World Scientific |pagepages=389}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Sato|first=Norio|title=Electrochemistry at metal and semiconductor electrodes |pagepages=326 ''ff'' |chapter-url=https://books.google.com/books?id=olQzaXNgM74C&pg=PA328 |isbn=978-0-444-82806-4 |year=1998 |publisher=Elsevier |edition=2nd |chapter= Semiconductor photoelectrodes}}