Википедија

Библиотекарство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Библиотекарство''' је интердисциплинарна [[наука]] која се бави функционисањем, организациојом и потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунар]]а у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење [[књига]], било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих [[класификациони систем|класификационих система]]. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. [[Martin Schrettinger|Мартин Шретингер]], баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом -{''Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars''}-.<ref>{{cite web |url = http://www.deutsche-biographie.de/sfz79181.html |title = Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin |website = www.deutsche-biographie.de |access-dateaccessdate=2016-03-31. 03. 2016 }}</ref> Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.<ref>{{cite web |authorlast= Buckland, |first=M |date= 12. 6. 2005 |title= Information schools: a monk, library science, and the information age |url= http://people.ischool.berkeley.edu/~buckland/huminfo.pdf }}.</ref> Прву америчку школу за библиотекарство основао је [[Мелвил Дјуи]] на Универзитету Колумбија 1887. године.<ref name=oclc/><ref name=deutsche/>▼
 
▲'''Библиотекарство''' је интердисциплинарна [[наука]] која се бави функционисањем, организациојом и потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунар]]а у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење [[књига]], било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих [[класификациони систем|класификационих система]]. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. [[Martin Schrettinger|Мартин Шретингер]], баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом -{''Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars''}-.<ref>{{cite web |url = http://www.deutsche-biographie.de/sfz79181.html |title = Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin |website = www.deutsche-biographie.de |access-date=2016-03-31 }}</ref> Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.<ref>{{cite web |author= Buckland, M |date= 12. 6. 2005 |title= Information schools: a monk, library science, and the information age |url= http://people.ischool.berkeley.edu/~buckland/huminfo.pdf }}.</ref> Прву америчку школу за библиотекарство основао је [[Мелвил Дјуи]] на Универзитету Колумбија 1887. године.<ref name=oclc/><ref name=deutsche/>
 
Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке рачунарске технологије која се користи у документацији и управљање записима. Академске студије у библиотеци обично укључују прикупљање менаџмента, информационих система и технологија, методе истраживања, каталогизацију и класификацију, очување, референца, статистике и управљања. Библиотекарство се константно развија, обухватајући нове теме као што су управљање базама података, информације о архитектури и управљање знањем, између осталих.
 
Не постоји опште договорена подела између појмова ''библиотекарска наука'' и ''библиотекарство'', те су у одређеној мери међусобно замењиви, и могуће је да се најзначајније разликују у конотацији. Најчешће се користи појам ''библиотекарска наука или библиотекарске студије'' (ЛИС).<ref>{{cite web |url= http://www.ala.org/accreditedprograms/faq|title= Accreditation Frequently Asked Questions:What is the difference between the MLS, the MILS, the MLIS, etc.?|dateyear=2017 |website=American Library Association |publisher=American Library Association|access-dateaccessdate=2017-8. 03-08. 2017}}</ref> Већина библиотекара сматра то само терминолошком варијацијом, која има за циљ да се нагласе научне и техничке основе субјекта и његов однос са информатичком науком. ЛИС не треба мешати са [[Теорија информације|теоријом информација]], математичким проучавањем концепта информација. ''Библиотечка филозофија'' је била поређена са ''библиотекарском науком'' као проучавањем циљева и мотивација библиотекарства насупрот развоју и усавршавању техника.<ref name=cossette/>
 
== Историја ==
Линија 11 ⟶ 10:
 
=== Древни проналазци информација ===
Један од кустоса царске библиотеке у [[династија Хан|династији Хан]] верује се да је био први који је успоставио [[библиотеку класификације]] система и прву књигу нотације. У то време [[каталог библиотеке]] је био написан на финој свили и чувао се у свиленим торбама.
 
=== 19. век ===
[[Томас Џеферсон]], чија је библиотека била у Монтицелу која се састојала од хиљада књига, осмислио систем класификације инспирисан Баконовом методом, који груписане књиге, мање или више по теми него по абецедном реду, као што је претходно урађено. Џеферсон колекција је постала језгро прве националне збирке Сједињених Држава када је пребачена у Конгрес, када је пожар уништио Конгресну библиотеку током рата 1812. годин. Џеферсон Збирка је почетак онога што данас познајемо као Конгресна библиотека.
 
Први уџбеник библиотекарства објавио је Мартин Шретингер 1808. године, затим књиге Јохана Георга Сеизингера и других.
 
=== 20. век ===
Линија 25 ⟶ 24:
== Обука у библиотекарству ==
 
Већина стручних библиотекара захтевају професионалну постдипломску диплому у библиотекачкој науци или један од његових еквивалентних термина ''библиотекарству и информационе науке''. У Сједињеним Државама и [[Канада|Канади]] сертификат обично долази из степена мастера, одобрава га Америчка асоцијација библиотека-акредитоване институције, тако да чак и ненаучног библиотекари имају академску позадину. У Великој Британији, међутим, било је потеза да прошири услове уласка у професионалну обуку библиотекара, да такве квалификације, или искуство, других дисциплина постане прихватљивије. У Аустралији, више институција нуди дипломе које прихвата Аустралијска библиотека и информатички савез.
 
== Види још ==
Линија 33 ⟶ 32:
== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name=oclc>{{cite web |url = http://www.oclc.org/dewey/resources/biography/ |author= |title=Dewey Resources |publisher=OCLC |year = 2014 |accessdate= }}</ref>
<ref name=deutsche>{{cite web |title= Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft. Oder, Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars. In wissenschaftlicher Form abgefasst. München. (2 bind). |publisher= Google books |volume= Bd 1 |url= http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=nnc1.cu08321752}}</ref>
<ref name=cossette>{{cite book |url= |title = Humanism and Libraries: An Essay on the Philosophy of Librarianship |first=Andre |last=Cossette |year=2009 |location=Duluth, MN |publisher = Library Juice Press |isbnid= |pagepages= |quote= }}</ref>
}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons categoryCommonscat|Library and information science}}
* -{[http://www.lisnews.org LISNews.org] – librarian and information science news}-
* -{[http://www.liswire.com LISWire.com] – librarian and information science wire}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Библиотекарство”