Википедија

Јон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Ред 4:
'''Јон''' је наелектрисани [[атом]] или група атома. Процес стварања јона из неутралних честица назива се ''[[јонизација]]''. Јонско наелектрисање потиче од губитка или добитка [[електрон]]а. Пошто је набој електрона (који се по конвенцији сматра „негативним”) једнак и супротан протонском (који се сматра „позитивним” по конвенцији), нето набој јона се разликује од нуле, јер је његов укупни број електрона неједнак укупном броју [[протон]]а. Негативно наелектрисани јон се зове ''анјон'', јер га привлачи позитивно наелектрисана [[анода]], а позитивно наелектрисан јон је ''катјон'', јер га привлачи негативно наелетрисана [[катода]]. Због њихових супротних електричних набоја, катјони и анјони се међусобно привлаче и лако формирају [[Јонско једињење|јонска једињења]].
 
Јони који се састоје само од једног атома се називају атомским или [[monatomic ion|моноатомским јонима]], док два или више атома формирају молекуларне јоне или [[polyatomic ion|полиатомске јоне]]. У случају физичке јонизације у медијуму, као што ус гасови, „јонски парови” се креирају путем јонских колизија, где се сваки генерисани пар састоји од слободног електрона и позитивног јона.<ref name = "knoll">{{citeCite book|first=Glenn F |last=Knoll |title=Radiation detection and measurement |edition=3rd |year=1999|location=New York |publisher=Wiley |isbn=978-0-471-07338-3|pages=}}</ref> Јони се исто тако креирају путем хемијских интеракција, као што је растварање [[со]]ли у ликвидима, или на неки други начин, као што је пропуштање [[direct current|једносмерне струје]] кроз проводни раствор, при чему се раствара [[анода]] [[Јонизација|јонизацијом]].
 
== Историја ==
 
Реч ''јон'' потиче од грчек речи -{ἰόν}-, ''јон'', „иде”, презент партицип од ἰέναι, -{''ienai''}-, „ићи”. Јоне је први помињао (након сугестије [[William Whewell|Вилијама Вевела]]<ref name=whewell>{{cite book|url=https://books.google.com.tr/books?id=9lknVoNGj30C&lpg=PA212&vq=%22the%20word%20ion%22&dq=The%20Correspondence%20of%20Michael%20Faraday%20whewell&hl=tr&pg=PA183#v=onepage&q&f=false|title=The Correspondence of Michael Faraday, Vol. 2: 1832-1840 | editor=Frank A. J. L. James |isbn=9780863412493 | pagepages=183}}</ref>) [[Мајкл Фарадеј]] око [[1830]]. како би описао честице које се крећу према катоди или аноди у воденом раствору.<ref>{{cite video|url=http://www.bbc.co.uk/history/historic_figures/faraday_michael.shtml | title=Michael Faraday (1791—1867) | publisher=[[BBC]] | location=UK}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=ion | title=Online etymology dictionary | accessdate=7. 01. 2011}}</ref> Фарадеј није познавао природу ових врста, али је знао да се метали растварају и улазе у раствор на једној електроди и нови метал излази из раствора на другој електроди; да се нека врста супстанце кретала кроз раствор у струји. Тиме се преноси материја са једног места на друго. У складу са Фарадејем, Вевел је такође сковао речи [[анода]] и [[катода]], као и ''анјон'' и ''катјон'' за јоне које привлаче одговарајуће електроде.<ref name=whewell />
 
Механизам по коме се јонизација дешава није описан све до [[1884]]. када ју је [[Сванте Август Аренијус|Сванте Аренијус]] описао у докторској дисертацији на [[Универзитет у Упсали|Универзитету у Упсали]]. Његова теорија првобитно није била прихваћена (оцењен је најмањем пролазном оценом), али је касније добио [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1903]]. за исту дисертацију.<ref>{{cite web|url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1903/index.html|title=The Nobel Prize in Chemistry 1903|website=www.nobelprize.org}}</ref> Аренијусово објашњење је било да се при формирању раствора, соли дисоцирају у Фарадејове јоне. Аренијус је предложио да се јони формирају и у одсуству електричне струје.<ref name="columbia">{{cite book|editor1-last=Harris|editor1-first=William|editor2-last=Levey|editor2-first=Judith|title=The New Columbia Encyclopedia|year=1975|publisher=[[Columbia University]]|location=New York City|isbn=978-0-231-03572-9|edition=4th|pages=155}}</ref><ref name="EncBrit">{{cite book|editor1-last=McHenry|editor1-first=Charles|title=The New Encyclopædia Britannica|journal=Chicago: Encyclopaedia Britannica Inc|year=1992|publisher=[[Encyclopædia Britannica, Inc.]]|location=Chicago |isbn=978-0-85229-553-3|volume=1|edition=15|bibcode=1991neb..book.....G|last=Goetz|first=Philip W.|pages=587}}</ref><ref name="SciBio">{{cite book|editor1-last=Cillispie|editor1-first=Charles|title=Dictionary of Scientific Biography|year=1970|publisher=[[Charles Scribner's Sons]]|location=New York City|isbn=978-0-684-10112-5|pages=296-302|edition=1}}</ref>
Ред 32:
Постоје додатна имена која се користе за јоне са вишеструким наелектрисањима. На пример, јон са −2 наелектрисањем је познат као [[дианјон]] а јон са +2 наелектрисањем је познат као [[дикатјон]]. [[zwitterion|Цвитерјон]] је неутрални молекул са позитивним и негативним наелектрисањем на различитим локацијама унутар тог молекула.<ref>{{cite web|url=http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/amino2.html#zwitter | title =Amino Acids |author =''[[Purdue University]]'' | publisher =purdue.edu |date =November 21, 2013}}</ref>
 
Катјони и анјони се мере по њиховом [[ionic radius|јонском радијусу]] и они се разликовују по њиховој релативној величини: „Катјони су мали, већина њих је мања од 10<sup>−10</sup> -{m}- (10<sup>−8</sup> -{cm}-) у радијусу. Већина анјона је велика, као што је и најзаступљенији Земљин анјон, [[кисеоник]]. Из ове чињенице следи да већину простора у [[кристал]]у заузимају анјони и да се катјони смештају у простор између њих.”<ref>[[Frank Press]] & Raymond Siever (1986) ''Earth'', 14th edition, p. 63, [[W.H. Freeman and Company]]. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-7167-1743-0|pages=}}</ref>
 
Катјон има радијус мањи од 0,8 × 10<sup>−10</sup> -{m}- (0,8 Å) док анјон има радијус већи од 1,3 × 10<sup>−10</sup> -{m}- (1,3 Å).<ref>[[Linus Pauling]] (1960) {{Google books|L-1K9HmKmUUC&PA544|Nature of the Chemical Bond|pagepages=544}}</ref>
 
=== Природне појаве ===
Ред 133:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|first=Glenn F |last=Knoll |title=Radiation detection and measurement |edition=3rd |year=1999|location=New York |publisher=Wiley |isbn=978-0-471-07338-3|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јон”