Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена

Околност да су Срби били у веома високом проценту [[кмет]]ови<ref>На почетку окупације Босне и Херцеговине, од приближно 85.000 кметовских породица, око 60.000 било је православних, а од 77.000 породица слободних сељака, највише 5% је припадало Хришћанима. ({{cite book | last = Фејфалик | first = Др Ангерер | authorlink = Ангерер Фејфалик | date = 1916 | title = Ein neuer aktueller Wer zug Lösung der bosnischen Agrarfrage | url = | location = Wien und Leipzig | publisher = |pages=2 |id=ISBN | author-link = |pages=2 }} {{de}})</ref> пресудно је утицала на низак степен њихове мобилности, па и на исељавање. Мада је кмет био правно слободан и имао могућност да напусти селиште по својој вољи, он се тешко одлучивао на исељавање, јер није поседовао земљу чијом би продајом обезбиједио средства за путовање и за издржавање породице до коначног настањивања. [[Земаљска влада Босне и Херцеговине (1878-1918)|Земаљска влада]] у [[Сарајево|Сарајеву]] тврдила је да хришћански сељак, који је у правилу кмет, постаје „једноставно скитница” кад напусти [[чифлук]], док слободан сељак Муслиман може да прода своју земљу и за њу стекне средства за одлазак и насељавање у [[Османско царство|Турску]].<ref>[[Архив Босне и Херцеговине]] (у даљем тексту: АБХ), ЗМФ БХ, предмет број (у наставку: пр. бр.) 109/1892, Земаљска влада у Сарајеву — Заједничком министарству финансија, 13. 2. 1892.</ref>

Шири простор за исељавање Срба сужавале су и веома ограничене могућности њиховог насељавања у [[Краљевина Србија|Србију]] и [[Књажевина Црна Гора|Црну Гору]]. Као независне државе и земље слободног сељачког посједа, оне су стално привлачиле погледе оних који су из различитих мотива жељели да напусте родна огњишта и да у њима заснују нов, слободан и спокојан живот. Али, исељавање у Црну Гору није било могуће из економских разлога, јер је оскудица у обрадивој земљи присиљавала и саме [[Црногорци|Црногорце]] да се масовно исељавају, што је учинило Црну Гору једним од најактивнијих емиграционих жаришта на балканском простору. Услови за насељавање у Србију били су повољни након ослобођења [[Стара Србија|јужне Србије]] [[1878]]. године и исељавања [[Муслимани (народ)|Муслимана]] са тога простора. Ту територију су највише насељавали [[Срби]] из [[Стара Србија|Старе Србије]] и Црногорци, а мањим дијелом Срби из Босне и Херцеговине. Када је овдје око [[1896]]. године нестало слободне земље,<ref>{{cite book | last = Микић | first = Др Ђорђе | authorlink = Ђорђе Микић | date = 1984 | title = Питање исељавања Херцеговинаца у Србију 1902. године | url = | location = Бања Лука | publisher = Историјски зборник, бр. 5 |pages=60 |id=ISBN | author-link = |pages=60 }}</ref> насељавање је било праћено великим тешкоћама, усљед чега је српска влада почела да спрјечава даље досељавање. Овај мотив, међутим, није био једини и мјеродаван када су били у питању досељеници из Босне и Херцеговине. Када се о њима радило, досељавање им је спрјечавано у првом реду из националних разлога. Званичан став српске владе био је да се не слаби српски елеменат у Босни и Херцеговини исељавањем. Исти став имала је и према исељавању Муслимана,<ref>''Види о томе у књизи'': {{cite book | last = Краљачић | first = Томислав | authorlink = Томислав Краљачић | date = 1988 | title = Став српске владе према исељавању Муслимана из Босне и Херцеговине у посљедњој деценији 19. вијека | url = | location = Сарајево | publisher = Екмечићев зборник, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, година XXXIX | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}</ref> јер је постојала оправдана бојазан да би исељавање из Босне и Херцеговине отворило широк простор за насељавање страног елемента из Монархије, чиме би се умањиле могућности за ослобођење и уједињење српског народа. Отуда је преко српске штампе вршена агитација против исељавања, а на томе је интензивно радило и вођство српског националног покрета у Босни и Херцеговини. Српске власти су често враћале са границе исељенике и интервенисале код аустријских власти да спрјечавају исељавање. Тако је поводом преласка границе код [[Ужице|Ужица]] [[1902]]. године 250 исељеника из Херцеговине министар унутрашњих послова Антонић посјетио аустроугарског посланика у [[Београд]]у и дао му до знања да би било пожељно да аустријске власти спрјечавају прелазак у Србију већих група исељеника.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 1462/1902, Аустроугарски посланик у Београду – Министарству спољних послова, 7. 11. 1902.</ref> И представници локалних власти у Србији указивали су досељеницима на штетност исељавања и захтијевали од њих да писмима опомињу своју родбину и пријатеље у старом завичају да се не исељавају.<ref>Исељеник Спасоје Шупић, насељен у селу [[Дубрава (Бојник)|Дубрава]], срез јабланички је свом брату Марку 14/27. јануара [[1903]]. године упитио сљедећу поруку: {{цитат|Драги мили мој брате ако желиш баш дознати како смо добили наша намјешћа од те српске државе краља Александра и како нас привољава пријекорно као да смо сваки у тој земљи велики пакос учинили кои смо прешли у години 1902. добили смо од првога главара српскога искрену наредбу да би боље било сваки самрли буде на своме рођеноме мјесту а сада, опет су нам иза тога казали кад сте прешли ми ћемо вас узети као да сте наша браћа и нећемо вас упуштати да мрете од глади него моја браћо кад сте се ви преварили ви немојте писати своме братству да остављају своја рођена мјеста, а сад драги мој брате и мили сати пишем и молим вас немојте жељети да оставите своја рођена мјеста и ону искрену жељу имати да преступите из тије вашије мјеста амо нама у име насеља у Србију, јере моја браћо ви сами знате како је ваш брат помрзијо на своје рођено мјесто и на своје браство, само га је жеља да дође у Србију па да ће одма ту умријети моја драга браћо и ви да знате за нас који долазимо у ту државу како смо од свакога прекорени што смо оставили своја рођена мјеста.}} (АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 612/1903)</ref>

Као посљедицу политичког и другог насиља српски народ у Босни и Херцеговини доживљује масовно избјеглиштво већу у [[Невесињска пушка|устанку]] од [[1875]]. до 1878. године. Према неким подацима, избјегло је у току устанка у сусједне југословенске земље око 230.000 људи, што је износило петину укупног становништва у Босни и Херцеговини.<ref>{{cite book | last = | first = | date = 1938 | title = Memorandum über die, im Falle einer Occupation der bosnischen Ländergebiete, in Bezug auf die ersten administrativen und judiciellen, dann polizeilishen Einrichtungen dringlichen Vorbereitungen | url = | location = Беч | publisher = Haus-HOF-und Staatsarchiv Wien, PA XXXVIII |pages=224 |id=ISBN | author-link = |pages=224 }} {{de}}; Милорад Екмечић наводи да се у току устанка преселило само на аустријско подручје преко 200.000 бјегунаца. ({{cite book | last = Екмечић | first = Др Милорад | authorlink = Милорад Екмечић | date = 1974 | title = Интернационални и интерконтинентални миграциони покрети из југословенских земаља од краја XVIII вијека до 1941. године | url = | location = Сарајево | publisher = Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, година XX |pages=113 |id=ISBN | author-link = |pages=113 }}). Ђорђе Пејановић рачуна да је од 1875. до 1879. године погинуло, страдало у избјеглиштву и збјеговима иселило преко 150.000 душа. ({{cite book | last = Пејановић | first = Ђорђе | authorlink = Ђорђе Пејановић | date = 1955 | title = Становништво Босне и Херцеговине | url = | location = Београд | publisher = Српска академија наука, Посебна издања, књ. CCXXIX, Одјељење друштвених наука, Нова серија, књ. 12 |pages=46 |id=ISBN | author-link = |pages=46 }}).</ref> Након окупације спроведена је репатријација, која је углавном довршена до краја априла [[1879]]. године. Само до половине децембра [[1878]]. године репатрирано је 84.900 избјеглица.<ref>{{cite book | last = | first = | date = 1879 | title = Vorlage des gemeinsamen Ministeriums an die Delegation des Reichsrates | url = | location = Беч | publisher = Politisches Archiv des Auswärtigen Amts Bonn, Turkei, I. A.B., Бд. 4 |pages=131 |id=ISBN | author-link = |pages=131 }} {{de}}</ref> Знатан дио избјеглица, који су у огромној већини били Срби, није се уопште вратио, јер није желио да живи у старим аграрним односима, које је аустроугарска управа задржала.

Слично се дешава Србима, само у мањем обиму, у току и након устанка у Херцеговини [[1882]]. године. Из округа [[Мостар]] (срезови: Мостар, [[Коњиц]], [[Невесиње]], [[Гацко]], [[Билећа]], [[Требиње]], [[Љубиње]] и [[Столац]]) пребјегло је од почетка устанка у Црну Гору 2.964 устаника и 1.465 дјеце, жена и стараца.<ref>{{cite book | last = Џелетовић | first = Данило | authorlink = Данило Џелетовић | date = 1883 | title = Питање херцеговачких избјеглица у Црној Гори за вријеме и послије устанка 1882. године | url = | location = Мостар | publisher = Херцеговина, часопис за културно и историјско насљеђе, бр. 3 |pages=293 |id=ISBN | author-link = |pages=293 }}</ref> Мада се међу њима налазио знатан број Муслимана, ипак су огромну већину чинили Срби. Према званичним подацима аустријских власти, у Црној Гори се почетком септембра [[1882]]. године налазило, избјеглих из [[Херцеговина|Херцеговине]], око 2.800 мушких особа способних да носе оружје од којих су 2.400 били Срби а њих 400 су били Муслимани.<ref>{{cite book | last = Краљачић | first = Томислав | authorlink = Томислав Краљачић | date = 1983 | title = Мјере Калајевог режима на пацификацији устаничке области, Научни скуп 100 година устанка у Херцеговини 1882. године | url = | location = Сарајево | publisher = Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Посебна издања, Књига LXIV, Одјељење друштвених наука, Књига 11 |pages=42 |id=ISBN | author-link = |pages=42 }}</ref>

Избјеглице у Црној Гори задавале су велику главобољу босанско-херцеговачкој управи, јер се вјеровало да се потпуна пацификација устаничке области не може остварити докле год велики број устаника борави у њеном сусједству у Црној Гори. Зато се њихова репутација намеће као један од важних предуслова за потпуно успостављање реда и мира и повратак ауторитета окупационе власти у Херцеговини. До априла [[1883]]. године вратила се већина избјеглица, али их је знатан број и даље остао у Црној Гори. Маја [[1889]]. године њих је било, не рачунајући чланове породица, 520. Међу њима су се налазила и 34 Муслимана.<ref>{{cite book | last = Џелетовић | first = Данило | authorlink = Данило Џелетовић | date = 1883 | title = Питање херцеговачких избјеглица у Црној Гори за вријеме и послије устанка 1882. године | url = | location = Мостар | publisher = Херцеговина, часопис за културно и историјско насљеђе, бр. 3 |pages=301 |id=ISBN | author-link = |pages=301 }}</ref>

И наредни значајнији политички догађаји били су праћени повећаним исељавањем. Број исељеника, ако се изузму они који су одлазили у Америку и за које се сматрало да су се повремено иселили, нарочито расте у вријеме борбе Срба за црквено-школску аутономију и након [[анексија|анексије]] Босне и Херцеговине. Тако се, према званичним подацима власти, [[1900]]. године иселило 355 особа, [[1902]]. – 693 и [[1909]]. – 395.<ref>Извјештај о управи Босне и Херцеговине 1906, Загреб 1906, стр. 15; {{cite book | last = | first = | date = 1911 | title = Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1910 | url = | location = Беч | publisher = |pages=4 |id=ISBN | author-link = |pages=4 }} {{de}}</ref> Посебно је анексија и [[анексиона криза]] изазвала незадовољство, узбуђење и страх за будућност међу Србима, што се манифестовало и порастом покрета за исељавање. У једном конфидентском извјештају из марта [[1909]]. каже се: {{цитат|Задњих дана политички догађаји јако су узрујали пучанство. Срби кажу да они невјерују да неће доћи до рата, и чује се да у Херцеговини влада велика узбуђеност, и чим настане прољеће да ће настати велике сеобе у Србији и Црној Гори, особито из Гацка и Невесиња.<ref>АБХ, ЗВ, Рес. 2217/1909, Конфидентска вијест од 30. 3. 1909.</ref>}} Мада се ова претпоставка није обистинила, ипак је [[Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине|анексија]] мотивисала шири покрет за исељавање у пограничним срезовима према Црној Гори. Тако се иселило, [[1909]]. године, из среза [[Билећа|Билеће]] 79 особа и из Гацка 255.<ref>{{cite book | last = | first = | date = 1910 | title = Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1910 | url = | location = Беч | publisher = |pages=4 |id=ISBN | author-link = |pages=4 }} {{de}}</ref>

Чест мотив исељавања био је избјегавање војне обавезе. Зато се међу исељеницима налазио велики број младих људи, који нису жељели да служе у босанско-херцеговачкој војсци као саставном дијелу војне силе Монархије. Из среза [[Требиње]] иселило се од [[Невесињска пушка|устанка]] [[1882]]. до [[1903]]. године 717 војних обвезника, и ти 127 Муслимана, који су избјегли у [[Турска|Турску]] и 524, највећим дијелом српских сељака, који су отишли у Америку.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1967 | title = Економска емиграција из Босне и Херцеговине у Сјеверну Америку почетком XX вијека | url = | location = Сарајево | publisher = Гласник архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине, година VII, књ. VII |pages=205 |id=ISBN | author-link = |pages=205 }}</ref> То су, у ствари, били војни бјегунци, који су по прописима о исељавању сматрани неовлашћеним исељеницима. Зато су из страха од законских казни избјегавали да се враћају. Они који су прелазили у Црну Гору тражили су црногорско држављанство, одбијали повратак и изјављивали: {{цитат|Нећу се без на силу никад враћати.<ref>[[Историјски архив Црне Горе]] у [[Цетиње|Цетињу]], МИД 1896, Ф. 41, бр. 440.</ref>}}

И неки поступци локалних власти, праћени политичким и другим притисцима, изазивају незадовољство, подстичући тако исељавање. У жалби невесињских сељака [[Земаљска влада Босне и Херцеговине (1878-1918)|Земаљској влади]] од [[17. јул]]а [[1902]]. године оптужују се власти да стварају раздор између православних и муслимана, да за старјешине села, [[кнез]]ове и [[мухтар]]е, именује људе „начета морала”, да врше јак притисак на имућније и опозиционо расположене људе у Невесињу, да жандармерија поступа сурово и брутално и друго.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pages=16—18 |id=ISBN | author-link = |pages=16—18 }}</ref> Несигурност код људи стварала је и снажно развијена конфидентска служба. По селима ту службу су често обављале сеоске старјешине, које су сеоски свијет држале под сталном паском и тиме увећавале њихово неспокојство.

Неријешени аграрни односи и пореске и друге обавезе сељака које је наметала модерна држава стални су извор незадовољства и главни покретач исељавања српског сељаштва. Налазећи се у кметском положају, сељак је оптерећен обавезама и према држави и према земљопосједнику. Држави је давао десетину, а земљопосједнику трећину од свог приноса са земље. Колико год да су те обавезе биле тешке, још више је сељаке оптерећивао систем њиховог убирања и злоупотребе којима је праћен. О томе говоре бројне молбе и жалбе сељака упућиване Земаљској влади. Сељаци су посебно незадовољни начином и висином процјене десетине, плаћањем десетине у новцу, процјеном трећине на основу десетине, злоупотребама и корупцијом процјенитеља десетине и друго. О томе сељаци села среза [[Нови Град (град)|Босански Нови]] – [[Горње Водичево|Водичево Горње]], [[Доње Водичево|Водичево Доње]], [[Прусци]], [[Велика Жуљевица]], [[Куљани (Нови Град)|Куљани]] и [[Добрљин]] – кажу у својој жалби упућеној Земаљској влади [[19. август]]а [[1900]]. године сљедеће: {{цитат|Од како је Аустрија запосјела Босну и Херцеговину још увијек нам се трећина не олакша. Ми је морамо плаћати и то по стотину пута горе него што смо је плаћали и то по стотину пута горе него што смо је плаћали за отоманске владе. Наша је дужност да плаћамо трећину, али ако је воља спахији он наплати трећину по десетини па се онда од трећине створи половина. Спахији је дозвољено да иде са десетаром, па га примора да пише онолико десетине колико он (спахија) жели. Ако случајно десетар по правди напише десетину, онда му спахија пријети са Зеницом и Црном кућом. Десетина се узима неправедно. Десетар меће ондје гдје је 10 товара, 15 товара. Мјери нам се некаквим кантаром у који ми ништа не знамо. У рачун се узмије сирово жито, па што је најгоре, ево како се процјењује: Десетар изабере из 1.000 снопова највећи, па онда жели да се по ономе снопу изаберу и друга два. Није нама тешко што ми дајемо десетину, али само нека нам се право одређује. Осим тога ми кад плаћамо десетину онда наше 2 оке иду за 1 царску. Ми продамо шљиве по два новчића у нашој чаршији а власт их рачуна по 4 или по 5 новчића. А зар се неби десетина у природи могла давати? Па још што је најгоре ми неможемо радити кад ми хоћемо него ми морамо љетину држати на истом мјесту на коме је и родила док не дође воља десетару и спахији да нашу муку процјене, међутим док њима дође воља дотље наша љетина, која је на несигурним мјестима гњије и пропада. Да наводимо невоље и неправде нијесмо их кадри за много дана навести. Али ипак велимо све на једну страну а трећина сама на другу страну, па је она ипак тежа. Овакве трећине не можемо подносити. Ми смо невољно принуђени, да плачемо заједно са нашом дјечицом и да се свакако патимо. Невоља и неправда тјера нас из наших крајева, да се селимо или да у воду поскачемо.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 1450/1900.</ref>}} Сличан садржај имала је већ споменута жалба невесињских сељака. У њој су поднесени и захтјеви за промјену система убирања десетине и трећине и за отклањање злоупотреба при процјени тих давања.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pages=19 |id=ISBN | author-link = |pages=19 }}</ref>

За разлику од Црне Горе, исељавање у [[Краљевина Србија|Србију]] је било много интензивније, али никада није добило шире размјере. Оно се већим дијелом обављало у мањим таласима. Први такав талас наступа у [[Источна Херцеговина|источној Херцеговини]], посебно у невесињском срезу, [[1889]]. године, када се иселило у Србију 112 особа. Према извјештајима власти, исељавање је наступило под утицајем црногорских исељеника у Србију који су представили на „претјеран и замамљив начин српско гостопримство и планиране акције помоћи”. Исти извори кажу да се овај покрет за исељавање смирио већ сљедеће године, када су од црногорских исељеника стигле „депримирајуће вијести” о „мало завидној судбини Црногораца у Србији”.<ref>АБХ, ЗВ, Статистички департман, {{cite book | last = | first = | date = 1879—1897 | title = Die Auswanderung aus Bosnien-Hercegovina | url = | location = Беч | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}</ref> Сљедећи шири покрет исељавања у Србију захватио је опет источну Херцеговину [[1902]]. године. Овај покрет, изазван у првом реду економским разлозима, добио је широке размјере, али је, захваљујући утицају српске опозиције у Босни и Херцеговини и српске владе, те мјерама аустро-угарских власти, које нису жељеле исељавање из политичких разлога, сведен у уске оквире. По званичном исказу [[Земаљска влада Босне и Херцеговине (1878-1918)|Земаљске владе]], до краја августа [[1902]]. године иселило се из срезова [[Невесиње]], [[Гацко]] и [[Љубиње]] укупно 129 лица.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pages=44 |id=ISBN | author-link = |pages=44 }}; Према извјештају српских власти у октобру је приспјело на српску границу 30 породица са 184 члана, али су оне враћене. ({{cite book | last = Микић | first = Др Ђорђе | authorlink = Ђорђе Микић | date = 1984 | title = Питање исељавања Херцеговинаца у Србију 1902. године | url = | location = Бања Лука | publisher = Историјски зборник, бр. 5 |pages=62—63 |id=ISBN | author-link = |pages=62—63 }})</ref>

Први случајеви одласка у Америку регистровани су деведесетих година, а већ почетком [[20. век|20. вијека]] та појава постаје масовна у [[Херцеговина|Херцеговини]] и у [[Босанска крајина|Босанској Крајини]]. Према званичној статистици издато је било, [[1902]]. и [[1903]]. године, 1.135 пасоша.<ref>{{cite book | last = | first = | date = 1906 | title = Извјештај о управи Босне и Херцеговине | url = | location = | publisher = |pages=13 |id=ISBN | author-link = |pages=13 }}</ref>

Исељавање из Херцеговине у Америку вршено је преко [[Далмација|далматинских]] лука, посебно [[Дубровник]]а. С обзиром на високе трошкове пута, у пребацивање исељеника укључивале су се различите бродарске компаније и појединци, који су у томе нашли веома уносан посао. На томе је у Дубровнику радио бродски агент [[Божо Банац]]. Он је прибављао уз накнаду лажне пасоше онима који су илегално одлазили и објезбеђивао им возне карте уз обавјезу каснијег враћања с провизијом. Пасоше је набављао уз полог од 36 круна. Издавани су на лажна имена уз навођење да исељеници путују у [[Трст]] пословно. Одатле су путовали преко његовог агента у [[Авр]]у. Исељеници који су путовали у [[Барчево|Банчеву]] аранжману плаћали су по карти више 16 круна од легалних исељеника. Он је чак направио уговор са бјегунцима из [[Билећа|Билеће]] у ком се обавјезао да ће им пружити помоћ, а они су заложили својим иметком да ће му издатке надокнадити зарађеним новцем у Америци.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Економска емиграција под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pagesid=208,| 210author-211link |id=ISBN |pages=208, author210-link =211 }}</ref> Банац се бавио и подстицајем исељавања преко својих агената, тако да су власти мислиле да он стоји иза цијелог покрета за исељавање у источној Херцеговини. Према извјештају среског уреда у Гацку фирма Банца је врбовала исељенике преко својих људи уз накнаду од 10 до 20 круна по особи. Она је имала у појединим мјестима у Херцеговини, па и у Гацку, „субагенте”. Један од њих, [[Ристо Билић]], врбовао је по једном исказу од [[1898]]. године до [[1908]]. око 300 људи. Та је појава имала тако широке размјере да је дала повод среском уреду да закључи „да ни једном једином трговцу у Гацку и [[Автовац|Автовцу]] нису чисте руке” у погледу исељавања у Америку и да претпостави да и српска штедионица у Гацку даје зајмове за исељавање.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 519/1914, Срески уред Гацко – Земаљској влади, 13. 3. 1913.</ref> Таквим и сличним пословима бавиле су се и друге фирме и појединци. Један војни бјегунац изјавио је среском уреду у Гацку [[1911]]. године да је од трговачке фирме вином „Сарић” из Дубровника, у којој је служио, добио бродску карту за Америку и 125 круна, с тим да у року од 2 године врати фирми 600 круна, о чему је закључен и уговор.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 575/1911, Срески уред Гацко – Окружној области Мостар, 23. 2. 1911.</ref> Војни бјегунац [[Ђуро Гудељ]] из среза Требиње писао је свом оцу да је са неколико својих другова добио предујам из једне касе у [[Трст]]у, чије име није навео. Власти су претпоставиле да се ради о филијали велике фирме за исељавање „-{Majer et Comp.}-” из [[Хамбург]]а, за коју се знало да помаже исељенике, без обзира имају ли или не пасоше.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 10222/1893, Земаљска влада – Заједничком министарству финансија, 29. 8. 1893.</ref>

Исто тако за сада се не може утврдити ни тачан број босанско-херцеговачких Срба који су се иселили у Србију и Црну Гору. Аустријске власти почињу да воде статистику исељавања тек од [[1883]]. године. У званичним извјештајима Земаљске владе о управи Босне и Херцеговине уопште се не спомиње исељавање Срба до те године, иако се зна да су се исељавали у већем броју одмах иза окупације и након [[Друга невесињска пушка|устанка]] у Херцеговини [[1882]]. године. Према истим извјештајима иселиле су се, од [[1883]]. до [[1913]]. године, 3.374 особе.<ref>Број је добијен сабирањем података из извјештаја о управи Босне и Херцеговине од 1906. до 1916. године</ref> У ту бројку урачунати су исељеници у Србију и Црну Гору, којих је било највише, као и они који су се иселили у Америку с намјером да тамо остану трајно. Сви исељеници разврстани су у двије категорије. Једну, много већу, чинили су овлашћени, а другу, мању, неовлашћени. Први су се исељавали уз одобрење власти, а други илегално. О првима су власти водиле прецизну евиденцију, док подаци о броју других нису увијек поуздани нити су прикупљани за све године. Ако се то има у виду, наведена бројка морала би била већа, али се она не може утврдити због недостатка одговарајуће изворне грађе. Додају ли се томе и исељеници од [[1878]]. до [[1883]]. године, за које такође нема тачних података, онда би се могло претпоставити да је број исељених Срба до Првог свјетског рата, урачунавајући ту и исељенике у Америку, које су власти сматрале привремено исељеним, износио око 30.000. Пејановић, међутим, процјењује да се од [[1878]]. до [[1918]]. године иселило само из политичких разлога 30.000 до 40.000,<ref>{{cite book | last = Пејановић | first = Ђорђе | authorlink = Ђорђе Пејановић | date = 1955 | title = Становништво Босне и Херцеговине | url = | location = Београд | publisher = Српска академија наука, Посебна издања, књ. CCXXIX, Одјељење друштвених наука, Нова серија, књ. 12 |pages=43 |id=ISBN | author-link = |pages=43 }}</ref> што треба узјети са резервом, јер расположива изворна грађа указује на то да је та процјена ипак претјерана.

Исељеници у Америку били су великим дијелом кметови. Они су узимали зајам од пословних људи да би се откупили, а затим су, да би дуг вратили, слали своје синове или сами одлазили у Америку. Тако су исплаћивали дуг и постајали слободни сељаци. То је одговарало и земљопосједницима, јер су исељеници били добре платише, што показује и релативно висок прилив исељеничког новца. Према статистичким подацима у требињски крај је годишње пристизало је 200.000 до 300.000 круна, док је у срез [[Босанска Крупа|Босанску Крупу]] пристигло за првих десет мјесеци [[1903]]. године 170.000 круна.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Економска емиграција под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pages=199, 202 |id=ISBN | author-link = |pages=199, 202 }}</ref>

С друге стране, ове позитивне посљедице потирали су гори ефекти исељавања које је уочавала и аустријска управа. У Америку се иселио највиталнији дио мушког становништва и у најбољој старосној доби. По годинама старости највише је исељеника било од 20 до 40 година, док су само ријетки појединци прелазили 50 година. Одлив такве радне снаге доводио је до занемаривања и опадања пољопривредне производње. То се уједно одразило на депопулацију појединих средина јаче захваћених исељавањем.<ref>Према извјештају власти у насељу [[Крушевица (Љубиње)|Крушевица]] код [[Требиње|Требиња]] преко 150 дјевојака не може да се уда, јер су млади људи, приспјели за [[женидба|женидбу]], у Америци. ({{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Економска емиграција под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = |pages=196 |id=ISBN | author-link = |pages=196 }}</ref> У политичком погледу исељавање је представљало винил за одлив из земље незадовољних, што је потпомагало стабилизацију управе и слабило [[опозиција|опозицију]].

* {{cite book | last = Фејфалик | first = Др Ангерер | authorlink = Ангерер Фејфалик | date = 1916 | title = Ein neuer aktueller Wer zug Lösung der bosnischen Agrarfrage | url = | location = Беч—Лајпциг | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}

* {{cite book | last = Микић | first = Др Ђорђе | authorlink = Ђорђе Микић | date = 1984 | title = Питање исељавања Херцеговинаца у Србију 1902. године | url = | location = Бања Лука | publisher = Историјски зборник, бр. 5 | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = Краљачић | first = Томислав | authorlink = Томислав Краљачић | date = 1988 | title = Став српске владе према исељавању Муслимана из Босне и Херцеговине у посљедњој деценији 19. вијека | url = | location = Сарајево | publisher = Екмечићев зборник, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, година XXXIX | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = | first = | date = 1938 | title = Memorandum über die, im Falle einer Occupation der bosnischen Ländergebiete, in Bezug auf die ersten administrativen und judiciellen, dann polizeilishen Einrichtungen dringlichen Vorbereitungen | url = | location = Беч | publisher = Haus-HOF-und Staatsarchiv Wien, PA XXXVIII |pages=224 |id=ISBN | author-link = |pages=224 }} {{de}}

* {{cite book | last = Екмечић | first = Др Милорад | authorlink = Милорад Екмечић | date = 1974 | title = Интернационални и интерконтинентални миграциони покрети из југословенских земаља од краја XVIII вијека до 1941. године | url = | location = Сарајево | publisher = Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, година XX | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = Пејановић | first = Ђорђе | authorlink = Ђорђе Пејановић | date = 1955 | title = Становништво Босне и Херцеговине | url = | location = Београд | publisher = Српска академија наука, Посебна издања, књ. CCXXIX, Одјељење друштвених наука, Нова серија, књ. 12 | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = | first = | date = 1879 | title = Vorlage des gemeinsamen Ministeriums an die Delegation des Reichsrates | url = | location = Беч | publisher = Politisches Archiv des Auswärtigen Amts Bonn, Turkei, I. A.B., Бд. 4 | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}

* {{cite book | last = Џелетовић | first = Данило | authorlink = Данило Џелетовић | date = 1883 | title = Питање херцеговачких избјеглица у Црној Гори за вријеме и послије устанка 1882. године | url = | location = Мостар | publisher = Херцеговина, часопис за културно и историјско насљеђе, бр. 3 | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = Краљачић | first = Томислав | authorlink = Томислав Краљачић | date = 1983 | title = Мјере Калајевог режима на пацификацији устаничке области, Научни скуп 100 година устанка у Херцеговини 1882. године | url = | location = Сарајево | publisher = Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине, Посебна издања, Књига LXIV, Одјељење друштвених наука, Књига 11 | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = | first = | date = 1910 | title = Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1910 | url = | location = Беч | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}

* {{cite book | last = | first = | date = 1911 | title = Bericht über die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1910 | url = | location = Беч | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}

* {{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1967 | title = Економска емиграција из Босне и Херцеговине у Сјеверну Америку почетком XX вијека | url = | location = Сарајево | publisher = Гласник архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине, година VII, књ. VII | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | authorlink = Хамдија Капиџић | date = 1968 | title = Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }}

* {{cite book | last = | first = | date = 1879—1897 | title = Die Auswanderung aus Bosnien-Hercegovina | url = | location = Wien | publisher = | page = |id=ISBN | author-link = |pages= }} {{de}}