Законик књаза Данила — разлика између измена

У време доношења (1855) и потоње примене ''Законика'' није било никаквих недоумица или спорова у вези формулације његовог 92. члана, који је у целини гласио: "''И ако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве друге вјере до једине православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати како и сваки Црногорац и Брђанин што ужива''".<ref>[https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/knjaz_danilo-zakonik_c.html Пројекат Растко: Законик Данила Првог (1855)]</ref> Међутим, након објављивања ''Цетињског преписа'' (1982) испоставило се да у нацрту ''Законика'' недостају речи "до једине србске", што је била једна од бројних текстолошких разлика између тог рукописног нацрта и званичног штампаног издања.{{sfn|Бојовић|1982|p=}} Тим поводом су у стручној и осталој јавности изношене бројне претпоставке, па чак и оптужбе за наводно фалсификовање ''Законика'' приликом штампања у Новом Саду. Такве оптужбе су широко распрострањене међу радикалним заговорницима [[Црногорци (народ)|црногорског]] национализма. Међутм, након откривања ''Софијског преписа'', који је садржао коначни текст, по којем је ''Законик'' и штампан, испоставило се да је коначна формулација 92. члана била управо она која постоји и у штампаном ''Законику'',<ref>[https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=565032&datum=2016-09-19 Radosav Raspopović (2016): U Bugarskoj pronašli prepis Danilovog zakonika]</ref> дакле управо она која садржи изричити спомен [[Срби у Црној Гори|српске]] народности, што у време доношења и примене ''Законика'' није ни било спорно.