Александар Јоан Куза — разлика између измена

Куза је 1859. године ујединио кнежевину [[Кнежевина Влашка|Влашку]] и [[Кнежевина Молдавија|Молдавију]] и тиме утро пут настанку данашње Румуније. Дана 24. децембра 1861. године прогласио је уједињење Румуније, која је требало да остане под врховном влашћу [[Османско царство|Османског царства]]. Седиште је требало да јој буде у [[Јаши]]ју, који је годину дана касније - након што су обе земље и формално уједињене - замењен [[Букурешт]]ом.

Куза и његов председник владе [[Михаил Когалничану]] су започели модернизацију земље и спровођење земљишне реформе по француском моделу. То је изазвало незадовољство црквених поглавара и племства, али и [[Руска Империја|Русије]] и Османског царства. Кузини противници су хтели да пониште уједињење двеју кнежевина. За то је требало позвати једног европског кнеза на престо. Завереници из редова војске су продрли [[23. фебруар]]а [[1866]]. године у палату и принудили кнеза на абдикацију. Наредног дана је протеран из земље.

Сада је место било слободно за наследника [[Карол I Румунски|Карла Хоенцолерна-Зигмарингена]], који је 26. марта 1866. године званично постављен за новог кнеза.

Александру Јоан Куза је умро 15. маја 1873. године у егзилу у [[Хајделберг]]у у [[Велико војводство Баден|Великом војводству Баден]].