Осамдесетих година, Карерасов глас је почео да показује знакове напрезања, нарочито уочљиве када би присилио свој глас на отвореним нотама. Званично 1987. године, на врхунцу своје каријере, Хосе Карерас се срушио у [[Париз]]у, док је трајало снимање за нумеру [[Ђакомо Пучини|Ђакома Пућинија]] „Kiri Te Kanawa in Manon LescauT”Lescaut”. Дијагностикована му је [[леукемија]] и имао је мале шансе за преживљавање. Своју каријеру је морао паузирати, те је подвргнут једногодишњем лечењу помоћу [[Зрачење|зрачења]], [[Хемотерапија|хемотерапије]] и аутологне трансплантације коштане сржи у [[Сијетл]]у. Године 1988, Карерас се вратио певању и поздравило га је 150.000 посетиоца на перформансу на отвореном у Барселони. Године 1990, на отварању Светског купа у [[Рим]]у, извео је хваљени наступ „Три тенора”. То је првобитно било планирано као хуманитарни перформанс за донаторска средства од стране Хосе Карераса за Интернационалну Фондацију. Серија концерата "Три тенора" током деведесетих година праћене су рекордном продајом њихових снимака. Хосе Карерас се вратио након третмана и опоравка од леукемије. Његов календар извођења је био резервисан до 2007. године.
