Инерција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 1:
'''Инертност''' или '''тромост''' је једна од основних особина свих тела у свемиру које имају масу, тј. [[маса]] је мера инертности физичких тела. То се својство манифестује као противљење тела промени стања свога кретања, што је то описано [[Њутнови закони|Првим Њутновим законом]] (законом инерције).<ref>Andrew Motte's English translation:{{Citation| last = Newton| first = Isaac| title = Newton's Principia : the mathematical principles of natural philosophy| publisher = Daniel Adee| year = 1846| location = New York| url = https://archive.org/details/newtonspmathema00newtrich| pages= 72}}</ref> У основи, то значи да би се телу променио интензитет, правац или смер [[брзина|брзине]], на то тело мора деловати [[сила]]. Уочимо да за промену смера кретања није потребна и промена интензитета брзине.
 
Противљење промени стања кретања испољава се у појави '''инерцијалне силе''' која делује у неинерцијалном референтном систему чврсто везаном за само тело (у систему у којем тело мирује). Пошто се у овом систему [[убрзање]] (промена брзине) тела не опажа ово противљање се опажа као сила која делује без видљивог узрока или извора, па се зато и назива фиктивном или инерцијалном силом. Најједноставнији и свима добро познати пример за ово је вожња у аутомобилу који мења своју брзину (убрзава, успорава или мења смер брзине). Дакле, као што добро знамо из искуства, приликом убрзавања у вожњи седиште притискује наша леђа, као да нас нешто вуче према назад, док приликом успоравања настављамо са кретањем према ветробранском стаклу, као да нас нешто вуче према напред. Ефекат је израженији што је већа маса тела и/или промена брзине у јединици времена, тј. [[убрзање]].
Ред 7:
 
Маса тела је прикладна величина за меру инертности тела само код разматрања кретања које укључује једино транслацију, међутим, инерцијални ефекти се појављују и код чистог ротационог кретања (стална промена смера кретања). Сама маса у таквом случају није довољно добра величина па се уводи појам '''момента инерције'''. Момент инерције се дефинише као <math>\mathbf{}M=J\alpha</math> где је <math>\mathbf{}J</math> [[момент инерције]], <math>\mathbf{\alpha}</math> је [[угаоно убрзање]] у ['''rad/s<sup>2</sup>'''], а М је [[момент силе]]. Ова формула за ротационо кретање је потпуна аналогија формуле <math>\mathbf{}F=ma</math> која важи за транслаторно кретање (основна једначина динамике-други Њутнов закон). Момент силе, који је, дакле, за ротационо (кружно кретање) аналоган сили код транслаторног (праволинијског) кретања може се одредити и у векторској форми као векторски производ. <math>\mathbf{}M=r \times F</math> где је <math>\mathbf{}r</math> вектор најкраће удаљености [[Нападна тачка силе|нападне тачке силе]] од осе ротације, усмерен од ове осе према [[Сила|сили]].
{{rut}}
In common usage, the term "inertia" may refer to an object's "amount of resistance to change in velocity" (which is quantified by its mass), or sometimes to its [[momentum]], depending on the context. The term "inertia" is more properly understood as shorthand for "the principle of inertia" as described by Newton in his [[Newton's laws of motion|First Law of Motion]]: an object not subject to any net external force moves at a constant velocity. Thus, an object will continue moving at its current [[velocity]] until some force causes its speed or direction to change.
 
OnУ theсвакодневној surfaceупотреби, ofпојам the„инерција” Earth,се inertiaможе isодносити oftenна masked„количину byотпора theпри effectsпромени ofбрзине” објекта (која је квантификована његовом масом), или понекад на његов [[frictionИмпулс|моменат]], andу зависности од контекста. Термин „инерција” је исправније схваћен као скраћеница за „принцип инерције”, као што је описао Њутн у његовом [[DragЊутнови (physics)закони|airПрвом resistanceзакону кретања]]: објекат на који не делује нека нето спољашња сила креће се константном [[Брзина|брзином]]. Дакле, bothобјекат ofће whichнаставити tendда toсе decreaseкреће theсвојом speedтренутном ofбрзином movingсве objectsдок (commonlyнека toсила theне pointпроузрокује ofпромену rest)његове брзине или правца. На површини Земље, andинерција је често маскирана ефектима [[Трење|трења]] и [[Аеродинамички отпор|отпора ваздуха]], оба од којих имају тенденцију да смање брзину покретних објеката (обично до тачке заустављања) и [[Gravitation|gravityгравитације]]. ThisТо misledје theдовело у заблуду philosopherфилозофа [[AristotleАристотел]]а toда believeвјерује thatда objectsће wouldсе moveобјекти onlyкретати asсамо longдок asсе forceна wasњих appliedпримењује to them:сила.<ref>{{Citation| last = Aristotle: Minor works| title = ''Mechanical Problems'' (''Mechanica'')| publisher = Loeb Classical Library Cambridge (Mass.) and London| year = 1936| location = [[University of Chicago Library]]| url = http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Aristotle/Mechanica*.html | pages= 407}}</ref><ref>Pages 2 to 4, Section 1.1, "Skating", Chapter 1, "Things that Move", Louis Bloomfield, Professor of Physics at the [[University of Virginia]], ''How Everything Works: Making Physics Out of the Ordinary'', John Wiley & Sons (2007), hardcover, {{ISBN|978-0-471-74817-5}}</ref> „...it [body] stops when the force which is pushing the travelling object has no longer power to push it along...”
 
== Историја и развој концепта ==