Стефан Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Број супруга |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
| слика = Stefan the First-Crowned, fresco from Mileševa.jpg
| опис_слике = Фреска из манастирске цркве у Милешеви,<br />око [[1234]]. године
| пуно_име = Стефан
| датум_рођења = око [[1166]].
| место_рођења = непознато
Ред 65:
Мањи број историчара из описа Доментија Хиландарац, према коме је архиепископ Сава I Немањић крунисао брата у Жичи, закључује да се и то крунисање Првовенчаног морало догодити вероватно у мају 1221.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Тако се пише о два крунисања Првовенчаног за краља.
Ипак, изгледа да архиђакон Тома Сплићанин није написао да је крунисање било 1217. године, него само да је у августу 1217. кроз Сплит прошло посланство које је у Рим послао велики жупан Србије да тражи краљевску круну{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93. Он је описао да је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету земљу у августу 1217. а после тога пише да су неки војници које је оставио напустили Сплит следеће 1218. Након спомињања почетка 1218. Тома додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање, али ако он пише о времену крунисања то може бити пре почетак 1218. него 1217}} Другачије крунисање описују домаћи писци монаси Доментијан и Теодосије. Они описују да је лично Сава I Српски као архиепископ на сабору у Жичи извршио крунисање свога брата.{{sfn|Доментијан|1970|p=226, 227}}{{sfn|Теодосије|2009|p=71-72}} Тешко је одбацити опис који је оставио Савин ученик Доментијан. Он је скоро сигурно познавао једног од присутних на крунисању, свог учитеља, Саву I Немањића. Можда је и сам Доментијан Хиландарац присуствовао крунисању. Изгледа да је он не само временски и просторно био ближи описаном крунисању, него и веродостојнији као историчар.{{sfn|Басић|2005|p=12, 14-15. За Тому Сплићанина постоје озбиљне сумње хрватских историчара да је пишући свесно прећуткивао изворе за које је знао, а уписивао легендарне приче и тако стварао фалсификате}} Доментијан Хиландарац је описао да је крунисање извршио његов учитељ Сава I Немањић када је био архиепископ, а то није могло бити пре 1219. Неки истраживачи су замислили (Драгутин Анастасијевић и други) да је после осамостаљења српске архиепископије извршено поновно крунисање Стефана Првовенчаног по православном обреду. Према тој замисли одржан је и други крунидбени државно-црквени сабор [[1221]]. године,{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} у [[Манастир Жича|манастиру Жичи]], подигнутом као седиште нове архиепископије. Према тој замисли на сабору Сава I Немањић, [[Папа|папином]] круном (венцем) поново је крунисао (овенчао) свог брата Стефана
Најстарији писани извор у коме се Стефан Првовенчани појављује као „крунисани краљ“ је из марта 1220. године, али појавило се и мишљење да је Доментијан најпоузданији као извор и да он описује само једно крунисање Првовенчаног, које је било вероватно на Божић 1219. или најкасније почетком 1220. у Жичи, а да га је извршио архиепископ Сава I Немањић са краљевском круном послатом из Рима.{{sfn|Доментијан|1970|p=226-227. ... изабравши од својих ученика … епископа Методија и посла га у Рим … И написавши посланицу … папи ... молио је да му пошаље ... благословени венац, да венча свог брата на краљевство по првом отачаству краљевства њиховог, у коме се и отац њихов роди … у месту званом Диоклитија, које се зове велико краљевство од почетка ... пренесен би благословени венац у отачаство његово ... Призвавши благоверног брата свога, превеликог жупана кир Стефана, у велику архиепископију звану Жи(т)чу … преосвећени кир Сава сатвори по обичају свеноћно стојање … и после ... исхода свете литургије, узевши свети венац у великом светилишту, венча благоверног брата свога, и помаза га Духом светим на краљевство да се зове самодржавни господин кир Стефан краљ свих српских и поморских земаља}}{{sfn|Логос|2017|p=160-168}}
Ред 80:
Стефан Првовенчани је умро [[24. септембар|24. септембра]] [[1227]].{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}}{{sfn|Логос|2017|p=169 са напоменом 836}} Пред смрт се разболео и боловао је на неком од својих дворова. Ту га је нашао архиепископ Сава I и непосредно пре смрти замонашио давши му име Симон.{{sfn|Доментијан|1970|p=236-239}} Прво је био сахрањен у [[манастир Студеница|манастиру Студеници]], а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Његове мошти су преношене петнаестак пута, од тога три преноса су била у време [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]]: Први је био у време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], други пренос био је у пролеће 1806. кад је Студеница попаљена и била привремено напуштена, када су мошти смештене у [[манастир Враћевшница|манастир Враћевшницу]]. Трећи пренос био је пред сам крај [[Други српски устанак|устанка 1813]]. када су мошти склоњене у [[манастир Фенек]].<ref>Живорад Јанковић: Смрт Стефана Првовенчаног („Православље“, бр. 941, 1. јун 2006)</ref> Од 1839. године мошти почивају у манастиру Студеници, са изузетком Првог светског рата када су биле пренете у Пећ и потом у манастир Острог.<ref>[http://spc.rs/sr/monah_simon_kralj_prvovenchani_brat_svetog_save_0 Монах Симон, краљ Првовенчани, брат Светог Саве (СПЦ, 7. октобар 2016)]</ref>
Стефана Првовенчаног на престолу је наследио најстарији син [[Стефан Радослав]]. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, а такође је написао „Житије Светог Симеона“, то јест биографију свог оца Стефана Немање
Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве [[Стефан Радослав|Радослава]], [[Стефан Владислав|Владислава]] и [[Стефан Урош I|Уроша I]], затим Предислава, будућег српског архиепископа [[Свети Сава II|Саву II]] и кћерку Комнину<ref name="Српске династије">{{АВРЉ-СД}}</ref><ref name="Родослови">{{ГА-РТ}}</ref>, док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку<ref name="Ген">[http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan5.html -{Genealogy.eu}-], сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица</ref>, под именом Ренијера.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:316398-Gresi-prelepe-Evdokije Греси прелепе Евдокије („Вечерње новости“, фељтон „Жене српских владара“, 24. јануар 2011)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Ред 93:
„Живот и подвизи Светог Симеона“ (1216) су прва српска ''целовита'' биографија. Обухвата сав живот Стефана Немање I, од рођења до смрти, обухватајући и чудне догађаје после смрти у којима су се испољиле његове натприродне моћи. Дело је написано панегиричним стилом. Доминантни поступци су апстраховање, идеализација и спиритуализација стварности.
Од човека из Савиног списа, Немањин лик
{{clear}}
| |||