Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије — разлика између измена

| Помјесна Црквацрква = [[Српска Православнаправославна Црквацрква]]

| Епархија = [[ЗахумскоЕпархија захумско-херцеговачка и приморска]]

| Титула = ''умировљени Епископепископ захумско-херцеговачки и приморски''

| Претходник = [[Владислав (Митровић)]]

| Насљедник = [[Григорије (Дурић)|Григорије (Дурић)]]

| Претходник 2 = [[Амфилохије( Радовић)|Амфилохије (Радовић)]]

| Насљедник 2 = [[Хризостом (Столић)]]

| КрштеноСветовно име = Зоран М. Јевтић

| Напомена =

'''Атанасије''' (крштеносветовно '''Зоран М. Јевтић'''; [[Брдарица]] код [[Шабац|Шапца]], [[8. јануар]] [[1938]]) је умировљени Епископје епископ [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|захумско-херцеговачки и приморски]] од [[1999]]. године. Био је Епископепископ [[Епархија банатска|банатски]] од [[(1991]]-. до [[1992)]]. Сматра се највећим живим српским теологом иза једнимједног од најзначајнијихзначајнијих православних теолога данашњице.

Рођен је [[8. јануар]]а [[1938]]. године у селу [[Брдарица]] код [[Шабац|Шапца]]. Завршио је Богословијубогословију у [[Београд]]у (у генерацији са садашњим Епископима:епископима [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] и [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентијем]]). Уписао је [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] [[1958]], а замонашен је 3. децембра [[1960]]. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца [[1963]], а следеће [[1964]]. године одлази на Теолошку академију на Халки ([[Турска]]), а потом на Теолошки факултет у [[Атина|Атину]]. Ту је одбранио докторску дисертацијутезу из догматике на тему ''„Еклсиологија Апостолаапостола Павла по Светом Јовану Златоустом“''. У јесен [[1968]]. године одлази у [[Париз]], гдјегде најпријенајпре наставља богословске студије на [[Институт Светог Сергија|Институту Светог Сергија]] и даље усавршава знање француског језика. ПослијеПосле проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и [[Патристика|Патрологију]] са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју Црквецркве византијског периода. Вратио се из Париза [[1972]]. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске Црквецркве, неко вријемевреме Историју српске Црквецркве, а [[1987]]. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]] у периоду [[(1980]]—[[1981)]]. и [[(1990]]—[[1991)]]. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. ЗахваљујућиОтворено иступа, захваљујући одличном познавању теолошкефилозофске и философскетеолошке мисли и својојсвојом свестраности, отворено иступа у српској јавноситисвестраношћу, остварујући дијалог саза тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је [[Епархија банатска|Епископепископ банатски]], а већ сљедећеследеће године је одређен за [[епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епископаепископа захумско-херцеговачког]]. Изабран је за првог деканаректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у [[Фоча|Србињу]], [[1994]]. године. УсљедУслед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] ([[1999]]). Привремено је вршио дужност администратора [[Епархија рашко-призренска|Епархије рашко-призренске]], након разрешења епископа рашко-призренског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref name="Атанасије Јевтић, интервју"/>