Пијаца Скадарлија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м 11sasapus11 је преместио страницу Пијаца Бајлони на Пијаца Скадарлија: Званичан назив пијаце |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{Градска четврт
| назив = Пијаца ''Скадарлија''
| слика = Bajlonova.jpg
Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна од највећих и најбоље снабдевених београдских пијаца. Налази се у општини [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]]. Омеђена је улицама [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]], [[Скадар]]ском, [[Ђорђе Јовановић|Ђорђа Јовановића]], [[Кнез Милета|Кнез Милетином]] и [[Милић Дринчић|Дринчићевом]]. С обзиром да је Железничка станица - [[Дунав]] релативно близу, доминирају прехрамбени произвођачи из [[Банат]]а. ▼
| опис_слике = Пијаца Скадарлија
| општина = Стари град, некад Кварт Дорћолски
| површина =
| становништво =
| извор_становништво =
| година_становништво =
| густина =
| мапа = Belgrade
| гшир = 44.81910
| гдуж = 20.45742
}}
'''Пијаца Скадарлија''' некадашња Бајлонова пијаца је пијаца у [[Београд]]у отворена [[1927]]. године. У прво време је била кванташка пијаца, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје зелена [[пијаца]] и мења назив у пијаца Скадарлија.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352608/Pijaca-Skadarlija-dobija-novi-asfalt Пијаца ''Скадарлија'' добија нови асфалт (''Политика'', 6. април 2016)]</ref><ref name="кратка историја телеграф">{{cite web |title=Кратка историја београдских пијаца |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2915477-kratka-istorija-beogradskih-pijaca-gde-je-bila-prva-u-gradu-a-sta-je-danas-na-mestu-jovanove-foto |website=Телеграф |accessdate=24. 6. 2019}}</ref>
== О Пијаци ==
▲Добила је име по Чеху [[Ignjat Bajloni|Игњату Бајлонију]], власнику суседне [[пиво|пиваре]]. Једна је од
=== Историјат ===
Прво је била кванташка пијаца, а после Другог светског рата постаје шарена пијаца. Постављена је на ледини и [[Зима|зими]] је била сва у блату, као и за време непогода. [[Лето|Лети]] је била сва у прашини. Планирани радови су обухватали нивелацију терена, увођење [[Канализација|канализације]], бетонирање и ограђивање. Године [[1930]]. је унесено у буџет за реновирање пијаце 250.000 динара.<ref name="beogradske pijace, opštinske novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19301215|page:41|query:%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 15. децембар 1930, страна: 1341—1350]</ref>
Отварање кванташке пијаце било је изузетно важно питање за град. Сви продавци намирница на велико налазили су се разбацани по свим пијацама и око свих пијаца. Суд их је сконцентрисао на две пијаце, Бајлонову и [[Пијаца Зелени венац|пијацу Зелени венац]]. Њихова сеоба извршена је [[1. новембар|1. новембра]] [[1933]]. године. За потребе пијаца на велико подигнуте су приватне дрвене бараке. На Бајлоновој пијаци изграђено је 38 барака, а на Зеленом венцу 8. Поред ових барака, постојале су и општинске тезге које су се издавале пиљарима и произвођачима по дневној такси од 5 динара.<ref name="1934 beogradske opšt novine">[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19340101|page:172|query:%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0 Београдске пијаце. - У: Београдске општинске новине, 1. јануар 1934, страна 158—159]</ref>
=== Хигијена на пијацама ===
Истицало се да је хигијена на задовољавајућем нивоу, али се истицало да ће тек са отварањем лабораторија за преглед намирница бити на завидној висини. Такође се помињу и хладњаче за оставу намирница.<ref name="1934 beogradske opšt novine" />
== Референце ==
{{reflist}}
▲{{клица-Београд}}
== Спољашње везе ==
[[Категорија:Градска општина Стари град (Београд)]]
[[Категорија:Знаменитости Београда]]
| |||