'''Викарни епископ ремезијански''' је титула коју носи [[викарни архијереј]] у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]]. Почасна је титула помоћном епископу [[Патријарх српски|патријарха српског]].
Титула се везује за [[Ремезијана|Ремезијану]] која је била сједиште епархије у периоду од [[366]]. до [[614]]. године.<ref>[https{{Cite book|url=http://archive.org/details/EpiskopijaRemezijanska|title=Епископија ремезијанска од 366. до 614. г., Живота |last=Јоцић], Приступљено |first=Живота|last2=|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=|access-date=1. 9. 2014.}}</ref> Најпознатији епископ који је у њој столовао био је [[Никита Ремезијански|Свети Никита Ремезијански]]. Данас њена територија административно припада Епархији нишкој.<ref>{{Cite web|url=http://www.novo-videlo.com/vidovdanska-razmisljanja-o-bogu-i-coveku-u-savremenom-svetu/|title=Видовданска размишљања о Богу и човеку у савременом свету|last=|first=|date=8. 8. 2012|website=Ново видело|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2019}}</ref>.
Дана [[26. мај]]амаја [[2011]], одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] на редовном засједању, за епископа ремезијанског је изабран [[Андреј Ћилерџић|Андреј (Ћилерџић)]], дотадашњи [[архимандрит]] из манастира [[Манастир Ковиљ|Ковиљ]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/zhivotopis_episkopa_remezijanskog_g_andreja_tshilerdzhitsha|title=Животопис изабраног Епископа ремезијанског Г. Андреја (Ћилерџића)|last=|first=|date=14. 9. 2011|website=Српска православна црква|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2019}}</ref>. Епископ Андреј рекао је у интервјуу "Епископија„Епископија ремезијанска била је иначе од првих векова Хришћанства спона између јединственог, једнодушног и истоверног православног Запада и православног Истока. У чину моје епископске хиротоније 18. септембра у Београду видим дивну Промисао и намеру Божју, да и ја, својим снагама и помоћу Божјом, продужим ову лепу традицију мостоградње Запада и Истока"Истока”.<ref>{{Cite web|url=http://www.crkva-kassel.de/?p=8616|title=Интервју: Епископ ремезијански Г. Андреј|last=О.|first=Марко|date=28. 10. 2011|website=Црквена општина Касел|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2019}}</ref>.
Затим, одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] од [[24. мај]]амаја [[2014]]. викарни епископ Андреј је именован за епархијског архијереја [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархије аустријско-швајцарске]],<ref>{{Cite web|url=http://serbskoe-podvorie.ru/news/1058/|title=Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора|last=|first=|date=26. 5. 2014|website=Подворье Сербской Православной Церкви|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2019}}</ref>, а дужност ремезијанског епископа била је упражњена до [[9. мај]]амаја [[2018]]. када је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] на ову дужност изабрао архимандрита [[Стефан Шарић|Стефана (Шарића)]], старјешину [[Храм Светог Саве|Храма Светог Саве]].<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske|title=Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора|last=|first=|date=10. 5. 2018|website=Српска православна црква|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=24. 6. 2019}}</ref>.
