Босански устанак (1831−1832) — разлика између измена

[[Датотека:Mahmud2.jpg|мини|Махмуд II је спроводио реформе а у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] се појавио антиреформни покрет. Нема уопште речи или намере о ослобађању од Турака. Такав историјски податак од стране [[Бег|бегова]] никада није исказан.]]

 

 

Устанак, на чијем је челу био [[Хусеин-капетан Градашчевић]], такође познат као ''Змај од Босне'', био је произод незадовољства босанских [[Бег|бегова]] против централне власти у Цариграду. Покрет у [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босни]] је одбијао све нове реформе Цариграда, они нису хтели да скину чалме (турбан) и саруке и замене [[Фес (капа)|фесовима]]. Разлика између [[Први српски устанак|српског]] и босанског устанка је у томе што су први хтели да се искорени [[опресија|зулум]] а други су хтели да остане стање какво је до тада постојало. Покрет Хусеина [[1831]]/2. никада није ишао за тим да се Босна издвоји из турске заједнице и да се одрекне [[Махмуд II|султана]]. Сам Хусеин тражио је потврду свог везирског чина од султана и [[Висока порта|Порте]]. Они никада нису испољавали потребу за [[Hatišerif|хатишерифом]] и Хусеин је одбио предлог кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] да посредује код султана.<ref>- {{ср}} - [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_9_l.html Владимир Ћоровић - Устанци босанских муслимана]</ref> [[Џамија]] коју је Хусеин изградио изражава његов однос према Цариграду. Народ је после вековног [[Ропство|ропства]] турског потпуно примио турски индетитет и није имао намеру за било каквим променама, [[асимилација]] је била њихова судбина.{{чињеница| date = 11. 2015.}}