Немет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 119:
Најстарија црква је по предању била од плетера, а по положају негде у порти данашње. Нови српски православни храм у Немету, посвећен такође празнику Св. великомученика Георгија је грађен 1855-1861. године. Подигнута је како прилогом пожртвованих мештана, тако и помоћу дара месног спахије Стефана Дамаскина.<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени ђивот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године</ref> Иконостас настао 1869-1870. године, резбарио га је билдхауер Лазар Јанић из Арада, а осликали иконописци Љубомир Александровић и Душан Алексић.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref> Душан Алексић је извео и зидне слике у храму. У храму, испод олтара налази се озидана гробница племићке породице Дамаскин. Улаз у гробницу која садржи посмртне остатке 14 особа, је споља из порте.
Још 1764. године општина Немет је била у саставу Темишварског протопопијата. Православна парохија је основана 1700. године, а од 1779. године се воде црквене матичне књиге. У парохији је 1846. године било 1166 православних душа, које је опслуживао парох Василије Поповић.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Поп Васа Поповић је 1845. године био пренумерант "Сербског летописа", у издању Матице српске у Пешти. Митрополијски попис из 1865. године показује да је Немет парохија четврте класе, у којој живи 1188 православаца. По годишњем извештају темишварског протопопијата крајем 1891. године, за Немет се каже: има једну цркву и једног свештеника, ту живи 982 православне душе у 202 дома.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Црквена општина се тих године бори са повећаним трошковима. Парохијски дом је купљен пре 1898. године, уз помоћ годишње донације из епархијских фондова. Године 1905. наводи се да у месту постоји српска православна црквена општина, скупштина је редовна, под председништвом Ћире Мићиног. Писарница и библиотека су били сређени, а важни списи и новац чувани су под "тробрављем". Црква је тада у добром стању, постојало је српско православно гробље, са најстаријим спомеником из 1757. године. Парохија је била пете платежне класе, са парохијском сесијом од 31 кј. Посед црквено-општински је мали и састоји се од 6 кј. земље. Парох 1905. године био је поп Максим Станулов који служи четири године у месту. При неметском храму деловале су две закладе: Заклада Милоша Јаковљевића осована 1900. године (800 к, за његов парастос) и Заклада стара племићка од Дамаскина основана још 1817. године са више "виших" циљева.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
Школа у Немету 1846. године има само 26 ђака, са којима ради једини учитељ Ефтимије Јевта Величковић. Он је био претплатник српске књиге и 1843. године. Претплатник практичне књиге о пчеларству 1860. године био је месни учитељ Милован Кеврешан, у друштву са општинским бележником Божидаром Космановићем.<ref>Филип Ђорђевић: "Пчелар", Нови Сад 1860. године</ref> Године 1861. неметска општина је огласом тражила једног учитеља "елементарне" школе, за основну плату од 80 ф. Тада је у месту био парох и управитељ те школе Васа Поповић.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1861. године</ref> Љубомир Марковић је 1866-1869. године радио у неметској народној школи. Конкурс за новог учитеља објављен је 1872. године у листу "Застава". Плата новог учитеља је 1880. године износила 300 ф. годишње. Тада је изабраном кандидату Св. Миладиновићу дат декрет о сталном постављењу у Немету. Али у то време прате се непрекидне сеобе учитеља, које "не држи место". Расписани конкурс за једног учитеља у Немету 1882. године показује, да је његова плата износила 250 ф. годишње. Учитељ Тимотије Добрин прешао је 1883. године на рад у Чоку. Учитељски декрет је 1883. године након обављено избора новог, дат учитељу неметском Сими Манојловићу, дотад свршеном приправнику. Сима је за свој прошлогодишњи успех у Сомбору, када је освојио прво место написавши рад о свиларству, добио 10 ф. награде. Василије Замуровић учитељ у Немету добио је декрет о сталности 1889. године. У јесен 1893. године честитку је чувеном српском педагогу Николи Вукићевићу у Сомбор, послао из Немета учитељ Сима Поповић. Он је ту остао дуже, јер помиње се и 1900. године. Неметска школа је 1905. године радило у новом здању из 1902. године. Школу је похађало - редовну наставу 92, а пофторну 22 ђака старијег узраста. Једини учитељ у српској вероисповедној школи у Немету 1900-1907. године је Жива Арсин, родом из места.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref> Већ 1907. финансијско стање је боље, пише "Школски лист" да црквена општина Немет добро стоји финансијски и издржава само једног учитеља. Наредне, 1908. године школски одбор неметски је радио на отварању нове, друге по реду школе, због повећања броја школске деце.
| |||