Фрањо Рачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м .; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Научник
| име = Фрањо Рачки
Линија 24 ⟶ 23:
== Биографија ==
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је 1829. године у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Уместо да оде у Будимпешту да студира филозофију он се због мађарске буне нашао у Сењу. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију у "Бискупском сјеменишту", где ће га бискуп Мирко Ожеговић 15. августа 1852. године заредити за свештеника.
Прве написе је објавио као гимназијалац у "Католичком листу" и "Невену". Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, у "Пасманеуму", где је показао таленат за историјску науку. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Бечу 1852, примио се, на наговор свог добротвора бискупа Ожеговића, места професора физике у Сењској гимназији. Из тог времена је његова расправа "О кемичком називју".<ref>"Београдске новине", Београд 20. фебруар 1917.</ref> Чим се 1853. године упразнило место у бечком "Аугустинеуму", послао га је бискуп тамо "на више студије". Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. По повратку из престонице постављен је др Рачки за професора црквеног права и црквене историје на сењском Сјеменишту. Напредовао је брзо до управника те католичке богословије. У то време познавао је и имао подршку бискупа Штросмајера и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Када је дошло до реорганизације Илирског каптола "Св. Јеронима" у Риму, његови заштитници Штросмајер и Ожеговић су га послали да буде каноник тог каптола. Отишао је Рачки 1857. године у Рим да поред свештеничке обавезе врши и ради истраживања и усавршавања у тамошњим библиотекама. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. Иако је имао опсежне истраживачке планове, на наговор Штросмајера вратио се у Хрватску да би допринео хрватском препороду.
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
Године 1860. огласио се Рачки, у новом листу "Позор" чланком "Југословенсто", потписујући се ћириличним иницијалом "Ф.Р.".Ушао је у политичким живот након доношења "Октобарске дипломе" 1860. године. Већ 15. августа 1861. године изабран је први пут за саборског посланика; дриги пут ће то бити 1865. године. Године 1863. изабран је за главног хрватског школског надзорника, када истовремео са Јагићем покреће часопис "Књижевник". Трећи мандат у хрватском Сабору био је 1868-1872. године, а затим се повлачи због неслагања са политиком саборске већине. Од тада па до смрти, следећих 20 године бавиће се историјом и вођством "Независне народне странке".<ref>"Београдске новине", Београд 1917.</ref>
| |||