Софиста — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м .; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Софисти''' ({{јез-грч|σοφισταί}} - стручњак, мудрац) су били група грчких предсократских [[Филозофија|филозофа]], који су у историји грчке античке филозофије називани као учитељи знања и лепог говора.
== Историја ==
Софисти су били професионални путујући учитељи у другој половини петог века пре нове ере, који су јавно наступали и своје услуге наплаћивали. Под софистом се подразумева неко који нешто зна или уме, и спреман је да то што зна и уме и подучава, баш као и учитељи у гимназији («''гимназион''») који су се такође називали ''«Софисти»''
Софиста не потиче, као већина старијих [[Филозофија|филозофа]], из [[аристократија|аристократије]], и зато нуди услуге за хонорар. Као професионални путујући [[учитељ]] подучава он синове из високог сталежа о [[уметност]]и, поспешује њихова интересовања и мишљење у органима [[демократија|демократије]], [[скупштина|скупштине]], учи их да пред судом успешно заступају свој предмет, јер [[адвокат]]а тада још увек није било.
Њихово учење сводило се пре свега на говорној теорији као нпр.: ([[реторика]], [[поетика]] и [[граматика]]) и у [[етика|етици]] (теорија о [[држава|држави]], [[закон]]у, [[морал]]у и [[право|праву]]) такође су били усмерени против традиције и религије. Софисти су развили један нови однос према говору као моћну аргументативну технику.
[[Сократ]] и [[Платон]] оштро критикују поступак и учење софиста, а та критика је прихваћена од стране других многобројних научника и политичара. [[Аристотел]] назива софисте „учитељима привидног знања“ који изврћу речи. У његовом „Трактату“ против софиста, он даје систематску представу о обарању софистичких трикова.
Од пуно књига и разговора који су софисти написали јако мало је сачувано, скоро ништа. Све што се о софистима зна пренесено је преко Платона, који је према њима био врло критичан, зато што су се они представљали као учитељи о стварима о којима, по његовом мишљењу, нису довољно знали.
Линија 16 ⟶ 15:
== Познати софисти ==
Најистакнутије личности међу софистима су: [[Протагора]] из [[Абдера|Абдере]] и [[Горгија]] из Леотиноја ([[Сицилија]]), [[Хипија]]с из Елиса, Продикос и Антифон који су учили [[политика|политику]], [[етика|етику]], [[држава|државу]], [[правда|правду]] и науку говора. Сумњали су у прве принципе, сваку истину су објавили као релативну. Тај [[релативизам]] води софисте ка негативности објективне истине.
Млађи софисти су: [[Критија]], Трасимахос, Ксенидаес, Полос и Еутидем.
== Цитати ==
Познати [[Афоризам]] од Протагоре је: ''„Човек је мера свих ствари, при чему сваки човек има своју посебну истину“.''
Такође: ''„Човек је мера свих ствари, оне које постоје да постоје и оне које не постоје да не постоје“.''
По Платоновом објашњењу то би значило: ''„Ономе коме је зима и ветар му је хладан, а ономе коме није зима, напротив, ни ветар није хладан“.'' Или ''«за једног је флаша полупразна, а за другог полупуна».'' То је то извртање речи које спомињу Сократ и Платон а после њих и Аристотел у свом «Трактату».
У новије време изјављује [[Тома Аквински]] (San Tommaso D’Aquino 1225 – 1274) о софистима: „Они изгледају мудро, али ипак то нису“.
== Утицај на римско образовање ==
| |||