Трансвестизам — разлика између измена

Шездесетих година двадесетог века, Хери Бенџамин (и други) су поново започели рад са људима који су показивали трансвеститско понашање. За разлику од Хиршфилда, који је покушао да пронађе решење у ком би људи трећег пола могли да живе у друштву, сада су људи који су имали карактеристике групе „други“ били очекивани да пронађу место као „нормалнинормални мушкарци“мушкарци или „нормалненормалне жене“жене. Такође, уколико особа није могла да буде „излечена“излечена од трансвеститског понашања, сматрало се да је најбоље да промене пол. Они који нису пристали или нису сматрали да постоји разлог да се „лече“лече су били означени као хомосексуалци илитј. сексуални фетишисти.

Након што су се све ове промене догодиле седамдесетих година, група људи је остала без израза који би их дефинисао: мушкарци који носе женску одећу, идентификују се као мушкарци и као хетеросексуалци. Ова група људи није била задовољна речју трансвестизам. У српском језику и даље не постоји тачна реч за ову групу људи, док се у енглеском користи cross-dresser. Ова група се често дистанцира од људи који себе сматрају хомосексуалцима или транссексуалцима и често сматрају да њихово понашање не потпада под фетиш. Вероватно се због ове појаве појавила експлицитна дефиниција трансвеститског фетишизма, различита од само трансвестизма.