Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Das Fürstentum Montenegro im Jahre 1862.jpg|десно|мини|250п|Области [[Стара Црна Гора|Старе Црне Горе]] и [[Брда (област)|Брда]] на карти из [[1862]]. године]]
'''Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски''' је био орган централне власти у [[Стара Црна Гора|Старој Црној Гори]] који је основао [[Петар II Петровић Његош|Петар Други Петровић Његош]], као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела. [[Русија]] је претходно послала своје опуномоћенике [[Иван Вукотић|Ивана Вукотића]] и [[Матеја Вучићевић|Матеју Вучићевића]] који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био [[Иван Вукотић]], а његов заменик је био [[Матеја Вучићевић]]. [[Петар II Петровић Његош|Његош]] је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат [[Перо Томов Петровић|Перо]] а заменик рођак [[Ђорђије Петровић]].▼
▲'''Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски''' је био орган централне власти у [[Стара Црна Гора|Старој Црној Гори]] и [[Брда (област)|Брдима]], који је основао [[Петар II Петровић Његош|Петар Други Петровић Његош]] (1830-1851), као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела.{{sfn|Љушић|2001|p=}} [[Русија]] је претходно послала своје опуномоћенике [[Иван Вукотић|Ивана Вукотића]] и [[Матеја Вучићевић|Матеју Вучићевића]] који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био [[Иван Вукотић]], а његов заменик је био [[Матеја Вучићевић]]. [[Петар II Петровић Његош|Његош]] је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат [[Перо Томов Петровић|Перо]] а заменик рођак [[Ђорђије Петровић]].
Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише [[епископ|владика]]. Сенатори су стално боравили на [[Цетиње|Цетињу]] и примали плату.
Линија 10 ⟶ 13:
== Укидање ==
1879. године основан је Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан [[Државни савјет Књажевине Црне Горе|Државни савјет]] и министарства.▼
▲1879. основан Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан [[Државни савјет Књажевине Црне Горе|Државни савјет]] и министарства.
== Литература ==▼
* {{Cite book|ref=harv|last=Stefanović-Karadžić|first=Vuk|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkers|year=1837|location=Stuttgart und Tübingen|publisher=Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung|url=https://books.google.com/books?id=JRuYJ8llCvYC}}▼
* {{Cite book|ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|authorlink=Вук Стефановић Караџић|chapter=Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа|title=Етнографски списи: О Црној Гори|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|pages=265-354|url=https://books.google.com/books?id=kfYGAQAAIAAJ}}▼
== Види још ==
* [[Црна Гора (1697-1852)]]
* [[Правитељство суда црногорског и брдског]]
* [[Правитељствујушчи сенат]]
* [[Правитељствујушчи совјет сербски]]
== Референце ==
{{reflist}}
▲== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дурковић-Јакшић|first=Љубомир|title=Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851)|year=1957|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=a7rcWoT-ZXMC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора 1797-1851|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=159-211}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Петар II Петровић Његош у свом времену|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://books.google.com/books?id=7QbVMgEACAAJ}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Stefanović-Karadžić|first=Vuk|authorlink=Вук Стефановић Караџић|title=Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Стефановић-Караџић|first=Вук|authorlink=Вук Стефановић Караџић|chapter=Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа|title=Етнографски списи: О Црној Гори|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|pages=265-354|url=https://books.google.com/books?id=kfYGAQAAIAAJ}}
{{refend}}
[[Категорија:Црна Гора (1785—1852)]]
| |||