Варјаш — разлика између измена

Српски властелин [[Димитрије Овчаревић]] имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.<ref>"Време", Београд 6. јануар 1941. године</ref> Српски становници са попом записани су у Катастигу манастира [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] 1660. и 1666. године. По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.<ref>Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Немци су колонизовани од 1786. године. Свака нација је током 19. века имала своју улицу: Влашка, Српска и Централна (немачка). Према црквеном попису из 1797. године у Варјашу су четири православна свештеника. Били су то: поп Михаил Николић (рукоп. 1764), поп Јефтимије Поповић (1788), капелан поп Максим Милутинов (1791) и ђакон Арсеније Николић (1791).<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref> Митрополијски попис из 1865. године показује да у месту тада 1.914 православних Срба, а Румуни се не помињу; није још извршена подела. То је надалеко цењена парохија прве класе. Између два пописа 1847. и 1867. године, примећује се опадање броја становника: са 2.112 спао је на 1.911 православних душа. У Варјашу се помињу највиђени мештани као купци једне књиге 1847. године:<ref>Аристид Николић: "Богомољка - весела игра...", Сегедин 1847.</ref> Радован Милутиновић кнез, Јован Милованов и Јован Степанов - ушкути (поротници), Јован Марић сиротињски отац (старатељ сирочади), Теодор Миладиновић учитељ, поп Арсеније Николић парох, поп Павел Ивковић администратор и катихета, Јован Жупунски епитроп, Јанат Цоција црквени син (црквењак) и Тодор Недељковић кројач.