Стоунволска побуна — разлика између измена

 

== Последице ==

 

Осећај хитности проширио се по Гринич вилиџу, чак и код људи који нису били сведоци немира. Многи који су присуствовали састанцима током побуне, осетили су прилику да предузму акцију. Дана [[4. јул]]а 1969, Друштво маташин је одржало редовни годишњи протест испред зграде -{Independence Hall}- у Филаделфији, под називом Годишњи подсетник. Организатори Крег Родвел, [[Френк Камени|Франк Камени]], Ренди Викер, [[Барбара Гитингс]] и Кеј Лахусен, који су сви учествовали и претходних година, дошли су из Њујорка у [[Филаделфија|Филаделфију]] аутобусом, заједно са осталим учесницима. Од [[1965]], оваква окупљања су била врло контролисана: жене су носиле сукње а мушкарци су носили одела и [[Кравата|кравате]], и сви су марширали тихо у организованим редовима.{{sfn|Marcus||pp=105-107}} Ове године Родвел се сећа да се осећао ограниченим због правила које је поставио Камени. Када су се две жене спонтано ухватиле за руке, Камени их је раздвојио говорећи: ''„Ништа од тога! Ништа од тога!“'' Родвел је, међутим, убедио десетак парова да се држе за руке. Камени је због овога био бесан, али су парови који су се држали за руке добили више медијске пажње него сви претходни маршеви.<ref name="carter216-217">{{harvnb|Carter|2004|pp=216-217}}</ref><ref name="duberman210">{{harvnb|Duberman||pp=210}}</ref> Једна од учесница Лили Винченз се сећа: ''„Било је јасно да се ствари мењају. Људи који су се раније осећали угњетаваним, сада су се осећали оснаженим.“''<ref name="carter216-217"/> Родвел се вратио у Њујорк одлучан да промени дотадашње тихе, кротке начине привлачења пажње. Један од његових првих приоритета био је планирање ''„Дана ослобођења улице Кристофер“''.{{sfn|Duberman||pp=211}}