Реља Новаковић — разлика између измена

На основу података из српских средњовековних повеља Новаковић је вршио теренска истраживања. Трагао је за старим топонимима, остацима градова, црквишта и гробаља. По доласку у Историјски институт, продужио је теренски рад на Косову и Метохији до 1977, у оквиру пројекта Косово у раном средњем веку, који су заједнички организовали [[Музеј Косова у Приштини]], [[Археолошки институт Београд|Археолошки институт]] и Историјски институт. Као први задатак у раду био је попис званих места на Косову у катастарским уредима покрајине. У току три године (1975—1978) обрађен је готово сав катастарски материјал са ове покрајине. Новаковић је наставио с редовним обилажењем косовско-метохијских села и после гашења овог пројекта. Бележио је све што му се учинило да је остатак старих грађевина и градова. Марљиво је сакупљао и личним средствима откупљивао од локалног албанског становништва случајно пронађени археолошки и етнолошки материјал. На тај начин створена је драгоцена збирка са локалитета Чечан, која се данас налази у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]].

 

 

Реља Новаковић је оцењен као плодан писац разуђених интересовања, иза којег је остало четрнаест књига, једно коауторско поглавље и стотину расправа, чланака и других прилога. Остао је запамћен по свом раду на историјској географији, старим картама, топономастици, проучавању изворне вредности историјских списа, на хронологији, на темама с тематиком Косова, али и порекла Срба. Успешно је решавао нека питања из историјске географије, граница и идентификације старих косметских насеља, али што се тиче проблема о пореклу Срба ту се, како наводи Гордана Томовић, „кретао неизвесним путевима, који су водили кроз секундарне изворе и друге области, које једном историчару по образовању нису биле блиске“, те је наилазио на критике и оспоравања. Насупрот томе, задужио је умногоме средњошколско образовање из области историје својим прилозима из методике настава. Његови уџбеници доживели су десетак и више издања.