Народно неимарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 5:
== Значај народног неимарства ==
Фолклорна архитектура са специфичним начином градње заснива се на великом искуству српских сељака, самоуких народних градитеља, који су изабрали најбоља решења и прилагодили животу и раду своја станишта и то се испољавало не само у диспозицији примењиваних решења, изгледу и организацији стамбених кућа, привредних објеката, него и свих других делова и детаља које је стварао, и по правилу никада није грешио - као што се данас дешава, у помодним појавама у архитектури и урбанизму.
== Чиниоци развоја народног неимарства ==
* '''начин живота и потребе''' - кућа је сељаково привредно седиште, најпре се решава оно што сељаку треба за привређивање, а затим све остало.
* '''материјал''' - користи се природан [[материјал]] који се налази на лицу места и њим се изводи грађевина често од [[плетер]]а или [[черпић]]а у Панонији од [[набој]]а а покрива се сламом, трском, [[Шиндра|шиндром]] или [[Ђерамида|ћерамидом]]. За сељака материјал није проблем и он ће направити кућу не тражећи гвоздени клин и поцинковани лим, користећи чак и од материјале као што је трска.
* '''клима''' - код нас је [[клима]] различита али то нема тако велики утицај као ова два претходна чиниоца.
== Сеоска архитектура по примењеном облику ==
Ред 27:
Овај тип станишта се гради у широким просторима где постоје шуме и најстарији је тип зграда у овим пределима. Може бити једноћелиска или двоћелиска а у каснијим временима се додаје остава и трем. [[Брвнара]] код нас већ представља прошлост јер данас дрва нема. Покривала се сламом, [[луб]]ом или [[шиндра|шиндром]] - дрвеним кровом од дашчица, која се у Србији не поставља под нагибом тако да је кров виши од зидова. У Србији су се градиле брвнаре од [[Дрвене конструкције|дрвених конструкција]] које су испуњене блатом. Брвнаре се јављају у широком простору и постоје динарске и алпске брвнаре.
У брвнарама је [[ентеријер]] једноставан, [[зид]]ови су од [[Талпе|талпи]] или полу-облица, [[под]] је од иловаче а [[намештај]] сељак сам израђује и [[столица]] је решена као [[дрвени троножац]], спавање се решава уз [[огњиште]] које може бити отворено и затворено. Димњаци се ако их има посебно обрађују и украшавају. Од намештаја се израђују [[шкриња|шкриње]], клупице, дрвени столови - [[Софра|софре]] а позната је и [[столовача]] — столица за госта која је специјално украшена, а када се јавља трем он се такође специјално украшава.
=== Чатмара ===
Ред 75:
== Литература ==
* Projekat rastko - narodno neimarstvo
* Narodno neimarstvo, [[Aleksandar Deroko]], [[Beograd]] [[1939]]/[[1940|40]]
* Politika „Od sokaka do bulevara“ [[Beograd]] [[1970]].
| |||