Калдера — разлика између измена

Сам процес настанка је везан обично за велике вулканске ерупције код којих након избацивања магме долази до пражњења настале велике [[магма]]тске коморе испод куполе вулкана. Новонастало стање је такво да купола вулкана нема потребан ослонац, долази до појаве пукотина по ободу куполе и њеног урушавања. Новонастали облик подсећа на огроман кратер вулкана. По правилу, њихов настанак увек је везан за експлозивне [[вулканска ерупција|вулканске ерупције]]. Уколико се активност [[вулкан]]а настави након стварања калдере она је углавном слабија, са слабијим [[Вулканска ерупција|ерупцијама]]. Ове слабије ерупције узрокују даље преиначавање примарног кратера у калдеру али се при томе стварају и секундарне вулканске купе унутар калдере. Таква је калдера вулкана [[Ксудач]], чија је ширина 7 km. Ова калдера створена је на месту џиновског вулкана чији је пречник износио 20 km. У њој су смештена три језера и секундарни кратер Штубел постао експлозивном ерупцијом [[1907]]. године. Експлозивна ерупција вулкана [[Кракатау]] ([[1883]]. године) такође је створила калдеру.

 

 

И. С. Шчукин издвојио је, поред експлозивних и ерозивних, тип саломних калдера. Оне су веома ретке а постају саламањем очврсле лаве на дну кратера искључиво [[Лава|лавичних]] вулкана.