Милорад Екмечић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 23:
Рођен је у [[Пребиловци]]ма, општина [[Чапљина]], 4. октобра [[1928]]. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у [[Чапљина|Чапљини]], а гимназију у [[Мостар]]у [[1947]], уз ослобађање од матуре.
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]], Екмечић је изгубио 78 чланова породице у [[Масакр у Пребиловцима|масакру у Пребиловцима]]. Отац Илија, ујак и други чланови породице су убијени од стране комшије. Убијени у Пребиловцима су 2015. године унети у [[Списак светитеља Српске православне цркве|именослов]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и канонизовани као [[Свети мученици пребиловачки]].<ref name="Judah">{{cite book| last=Judah| first=Tim| ref=Judah| authorlink=Tim Judah|year=2000| publisher=Yale University Press| url=https://books.google.com/books?id=B4YbP0fPcMYC&printsec=frontcover| title= The Serbs: History, Myth, and the Destruction of Yugoslavia| accessdate=23 December 2013| page=127}}</ref><ref name="SASA">{{Cite web |url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Biografije/MiloradEkmecic.pdf |title=Milorad Ekmecic (at SASA) |access-date=20. 12. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131224125937/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Biografije/MiloradEkmecic.pdf |archive-date=24. 12. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
Рат је провео до [[1943]]. године у Чапљини, а након губитка и мајке — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра [[1944]]. до јула [[1945]]. године био је у [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ]]. Уписао општу историју на [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишту у Загребу]], где дипломира [[1952]]. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]], али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у [[Загреб]]у, [[Београд]]у, [[задар|Задру]], као и неколико месеци у [[Беч]]у.
Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.” одбранио је на [[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишту у Загребу]] [[1958]]. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у [[Грац]]у).
Ред 31:
Након специјализације у [[Универзитет Принстон|Принстону]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата [[1992]]. године.
У мају 1992. године је био ухапшен од стране муслиманских „[[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]]” заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију [[Република Српска|Републике Српске]]. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра [[1994]]. био редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран [[1973]], а за редовног [[1981]]. године. Постао је 16. новембра [[1978]]. године члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] ван радног састава, у радни састав преведен [[1. јул]]а 1992. године. Био је дописни члан и [[Црногорска академија наука и умјетности|Црногорске академије наука и умјетности]] од [[1993]], као и члан ван радног састава [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] од [[1996]]. године. Милорад Екмечић је био члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] у другом сазиву од 2009. године.
== Награде ==
| |||