Прасловенски језик — разлика између измена

Као и други пра-језици и Прасловенски језик нема писаних трагова. Све што данас знамо oтомо том језику настало је из упоредне анализе живих [[Словенски језици|словенских јеикајезика]], као и других [[Индоевропски језици|индоевропских језика]].

Прасловенски језик се вероватно појавио негде између [[1500. п. н. е.|1500.]] и 1000пнене[[1000. п. н. е.]] у јужној половини подручја [[прабалтословенски језик|прабалтословенског језика]]. Ово је закључено на основу тога што су у данашњим [[Словенски језици|словенским језицима]] добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме. Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих [[Словенски језици|словенских језика]] <ref>{{harvnb|Anderson|1998|pp=415–416}}</ref>. На датом подручју нађено је много арлокалитеwа[[орешац (Вршац)#Историја|археолошких локалитета]], што говори о постојању праисторијeих[[праисторија|праисторијских]] култура.

Током [[Стари век|старог века]] подручје насељеннасељено Словениа[[Словени]]ма (и где се говорио прасловенски језик) обухвата еје области река [[Висла|Висле]], Буга[[Буг]]а, [[Дњепар|Дњепра]] и [[Припјат (река)|Припјат]]а, што се поклапа са данашњим просторима источне Пољсikе[[Пољска|Пољске]], јужне [[Белорусија|Белорусије]] и северозападне [[Украјина|Украјине]].

Зенит прасловенског језика везује се за раздобље [[5. век|5.]] и [[6. веwавек]]а, када се он нагло шири са сеобама [[Словени|словенског]] становништва на запад, југ, исток и север. Истовремено почиње издвајање појединих [[Дијалект|дијалеката]]. И поред тога, верује се да је у [[8. век]]у исти језик говорен од [[Солун]]а на југу до [[Велики Новгород|Великог Новгорода]] на северу. За два века језичко подручје прасловенског језика проширено је неколико пута. Овако брзо ширење прасловенског језика (и [[Словени|словенског]] живља) и данас је загонетка.

У [[9. веinyвек]]у јављају се последње промене у прасловенском језику, које су биле својствене свим његовим [[Дијалект|дијалектима]]. Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини [[словенски језици]]. Без обзира на то, и за следећих 4-5 векова може се говорити „општесловенској језичкој разумљивости“. Ово потврђује и делатност [[Ћирило и Методије|Светих Ћирила и Методија]], који су крајем [[9. век]]а без већих мука ширили [[хришћанство]] на [[Словенски језици|словенском]] дијалекту из околине [[Солун]]а међу словенима из [[Великоморавска кнежевина|Велике Моравске]] (видети: [[црквенословенски језик]]).