Новограчаничка митрополија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 26:
Након доношења одлука [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] у мају [[1963]]. и марту [[1964]], које су се тицале епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија Миливојевића]], дошло је до изјашњавања за и против [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] у [[Београд]]у и до прилажења већине црквено-школских општина у [[Аустралија|Аустралији]] рашчињеном епископу Дионисију. Затим, октобра [[1964]]. на аустралијски континент је дошао рашчињени Дионисије с главним задатком да своје присталице охрабри и оснује нову епархију. Сазван је Црквено-народни сабор, који је одржан [[31. октобар|31. октобра]] [[1964]]. године. Већином гласова Сабор је одлучио да се оснује ''Слободна српска православна црква — Епархија за Аустралију и Нови Зеланд'', а за првог епископа је изабрао архимандрита [[Димитрије Балаћ|Димитрија Балаћа]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm Оснивање епархија, Историја Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци, Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“, 2. јануар 2010)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC021.htm |date=20160304125609 }}, Приступљено 4. 9. 2014.</ref> Наслиједили су га [[Петар Банкеровић]] (1979—1988) и [[Василије Веиновић]] (1991—1994).
 
Након оснивања [[Епархија западноевропскадиселдорфска и њемачка|Епархије западноевропске и аустралијске]] на челу са епископом [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентијем (Трифуновићем)]] одржан је расколнички Црквено-народни сабор „делегата српских православних црквених општина из слободних земаља Европе“, дана [[22. новембар|22. новембра]] [[1969]]. Учесници су били поборници рашчињеног епископа америчко-канадског [[Дионисије Миливојевић|Дионисија Миливојевића]]. Основана је ''Слободна српска православна епархија у Европи''.<ref>Мемоари владике Лаврентија, Сусрети у западној Европи и Аустралији, 2007.</ref> Године [[1979]]. за епископа је изабран [[Василије Веиновић]] са сједиштем у [[Лондон]]у. На том положају је остао до [[1991]]. када је изабран за епископа [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|за Аустралију и Нови Зеланд]], а нови епископ за западну Европу је постао [[Душан Давидовић|Дамаскин Давидовић]].
 
=== Оснивање Светог синода ===
 
Слободни епископи америчко-канадски [[Иринеј Ковачевић]], аустралијско-новозеландски [[Петар Банкеровић]] и западноевропски [[Василије Веиновић]] су на Велику Госпојину [[28. август]]а [[1983]], у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|НовојНова ГрачанициГрачаница]] код [[Чикаго|Чикага]], објавили прокламацију о формирању Архијерејског синода. Затим, у мају [[1984]]. састављен је и ''Пројекат Устава Слободне српске православне цркве'' како би се остварило јединство три слободне епархије ([[Епархија за Америку и Канаду|за Америку и Канаду]], [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|за Аустралију и Нови Зеланд]] и [[Епархија за западну Европу|за западну Европу]]).
 
Манастир [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]] код [[Чикаго|Чикага]], ново сједиште Епархије америчко-канадске, освећен је [[12. август]]а [[1984]]. Због доласка представника све три епархије била је то истовремено и прилика за сазивање ванредног Црквено-народног сабора, који је одржан [[10. август]]а [[1984]]. Епископи и делегати три слободне епархије су једногласно прогласили Слободну српску православну цркву. Једногласно је одобрен и усвојен ''Устав Слободне српске православне цркве'' и проглашена Митрополија са сједиштем у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|НовојНова ГрачанициГрачаница]]. Слободни епископ [[Епархија за Америку и Канаду|за Америку и Канаду]] [[Иринеј Ковачевић]] је проглашен за [[митрополит]]а.<ref name=autogenerated1 />
 
=== Помирење са Српском патријаршијом ===
Ред 48:
Митрополију новограчаничку су чиниле три епархије: [[Епархија за Америку и Канаду]] (са сједиштем у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]], [[Чикаго]]), [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд]] (са сједиштем у манастиру [[Манастир Нови Каленић|Нови Каленић]], [[Канбера]]) и [[Епархија за западну Европу]] (са сједиштем у [[Лондон]]у).
 
Прво, [[Епархија за западну Европу]] је престала постојати [[1994]]. након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] о арондацији епархија на територији [[Западна Европа|западне Европе]]. Основана је нова [[Епархија западноевропска]] од дијелова епархија [[Епархија средњоевропска|Средњоевропске]], и [[Епархија британско-скандинавска|Британско-скандинавске]] и [[Епархија за западну Европу|Епархије за западну Европу]] Митрополије новограчаничке. У састав нове епархије ушло је подручје [[Шпанија|Шпаније]], [[Француска|Француске]], [[Луксембург]]а, [[Холандија|Холандије]] и [[Белгија|Белгије]].
 
Друго, [[Епархија за Америку и Канаду]] је престала постојати након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] од [[21. мај]]а [[2009]]. о арондацији епархија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/odluka_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_o_arondaciji_eparhija Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о арондацији епархија („СПЦ“, 4. јун 2009)], Приступљено 5. 6. 2019.</ref>