Ада Међица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 226:
Аду Међицу такође настањује велики број птица, сезонски и током целе године, а заштићене врсте су: [[лабуд грбавац]], [[црна рода]], [[мала бела чапља]], [[сива чапља]], [[крџа]], [[вранац]] и [[велика бела чапља]]. На острву строго заштићене врсте су и [[белоушка]] и [[барска корњача]].<ref name="medjica19s"/> Острво је било станиште [[врабац]]а, [[Патка глувара|дивљих патака]] и [[голубови|голубова]], али су до 2010. године они напустили острво због растуће популације [[врана]].<ref name="lokal"/> Два велика јата [[дивља гуска|дивљих гусака]] живе на острву и привлаће посетиоце.<ref name="ada"/> Аду Међицу настањују и [[плава сеница]], [[Детлићи (породица)|детлић]], [[фазан]], [[гугутка]], [[Чапље (породица)|чапља]], [[креја]], [[пољска еја]] и многе друге.<ref name="bomba"/> Шума је
Острво је пошумљено са 250 садница дивље узгајаних [[храст]]ова, старих између 50 и 100 година. У периоду од 2015 до 2017. године на острву је посађено 2.500 садница [[храст лужњак|храста лужњака]] и [[јасен]]а.<ref name="biser"/><ref name="bomba"/><ref name="међ889">{{cite web|title=Ада Међица - екологија|url=http://adamedjica.com/index.php/ekologija/|website=adamedjica.com|accessdate=10. 7. 2019}}</ref>
== Историја ==
Име острва, Ада Међица је српски назив за гранично острво, од речи „међа”. Река Сава је вековима била граница многих држава ([[Римско царство]], [[Византијско царство]], [[Краљевина Мађарска]], Србија, [[Османско царство]], [[Хабзбуршка монархија]] и многих других). Острво је данас граница [[београдске општине]] [[Нови Београд]] са [[Градска општина Чукарица|општином Чукарица]], од које је удаљено 100 m.<ref>{{Citation | last = | first = | author = Branko Bogdanović | title = Čast srpskih oficira | newspaper = [[Politika]]-Magazin, No. 1031 | pages = 28–29 | language = Serbian | date = 2 July 2017| url = }}</ref> До [[Први светски рат|Првог светског рата]] острво је било познато под именом „Ада Занога” и „Мала Ада”. Током Првог и [[Други светски рат|Другог светског рата]], на Ади Међици и [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]] одиграо се велики број битака. У настојању да искористи повлачење српске војске из Срема у септембру 1914. године, аустроугарски поручник и генерал Касимир вон Лутгендорф одлучио је да нападне Србију преко Саве (Циганлије и Међице), након чега је уследила операција искрцавања на српској страни реке, освајање насеља Баново Брдо и Топчидер, а затим, западним путем, уласка у центар Београда.
Године 1962. изграђени су први објекти на острву, а прва је била кућа на дрвету, коју је изградио [[Пеђа Ристић]], [[Србија|српски]] архитекта.<ref name="biser"/> Ристић је првобитно критикован, али је временом добио похвале због изградње куће на острву, јер је његова идеја била означена као бунтовна. Ристић је инспирисао друге да проводе викенде на острвима.<ref>{{cite news | author = Bane Gajić | title = Kako su splavovi postali važan deo Beograda | trans-title = How splavovi became important part of Belgrade | newspaper = Vice | language = Serbian | date = 21 December 2018 | url = https://www.vice.com/rs/article/d3by9m/kako-su-splavovi-postali-vazan-deo-beograda}}</ref> Током 1963. године општина власт понудила је „Друштву љубитњља Саве и Дунава” да воде острво наредних 99 година, како је то наложеном одлуком Врховног суда Југославије, 1964. године. Град је касније тужио Друштво желећи да се острво врати, али су изгубили на суду.<ref name="lokal">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/231883/Lokalna-samouprava-starosedelaca-na-Medici|author=Nikola Belić|title= Lokalna samouprava starosedelaca na Međici|date=2 September 2012|publisher=[[Politika]]|language=Serbian}}</ref><ref name="Politika">{{Citation | last = | first = | author = Vladimir Vukasović, Nikola Belić | title = Divlje plaže nema ko da pripitomi | newspaper = [[Politika (novine)|Poltika]] | pages = | language = Serbian | date = 21 July 2013 | url = }}</ref><ref name="ada">{{Citation | last = | first = | author = Milan Janković| title = Ada Međica - oaza mira bez struje, prodavnica i kafana| newspaper = [[Politika (novine)|Poltika]] | pages = | language = Serbian | date = 15. 09. 2013 | url = }}</ref>
Ред 243:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book|title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}}
== Спољашне везе ==
Линија 250 ⟶ 254:
* [http://wikimapia.org/#lang=en&lat=44.784820&lon=20.394487&z=14&m=b&v=2&show=/732374/Ada-Medjica ВикиКарта Ада Међица]
* [https://www.google.rs/maps/place/%D0%90%D0%B4%D0%B0+%D0%9C%D0%B5%D1%92%D0%B8%D1%86%D0%B0/@44.7923657,20.381189,15z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x475a6fa423263b3b:0x7c018cbfbba0d953!8m2!3d44.7923462!4d20.3886728 Мапа Аде Међице]
{{Шаблон:Аде Београда}}
| |||