Антоан Лавоазје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Gmihail (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 44:
Пре Лавоазјеових открића, наука је на све процесе сагоревања гледала кроз [[Флогистонска теорија|флогистонску теорију]]. Наиме, по овој застарелој теорији приликом сваког сагоревања материје ослобађа се специфична супстанца под именом флогистон.
 
Велики део Лавоазјеовог научног рада се концентрисао управо на проблем сагоревања. Лавоазје је био велики противник флогистонске теорије и током свог рада, кроз низ експеримената (углавном везаних за [[водоник]]) он је успешно показао да је сагоревање у стваризаправо [[Хемијска реакција|реакција]] [[хемијска супстанца|супстанце]] са [[кисеоник]]ом и тиме успешно оборио флогистонску теорију (мада ће и ова дефиниција [[оксидо-редукција|оксидације]] касније бити проширена). Од тада је Лавоазјеово виђење сагоревања општеприхваћено. Важно је напоменути да је Лавоазје први именовао [[кисеоник]] као [[Хемијски елемент|елемент]] 1778. Такође је успешно показао и улогу кисеоника у рђању метала као и у биљном и животињском дисању; сви споменути процеси су суштински лагано сагоревање.
 
=== Закон одржања масе ===
Ред 52:
Доследност Лавоазјеових теорија и њихова верификација експерименталним путем у великој мери је допринела кредибилности његовог рада. Сумиравши све модерне теорије, одбацивши флогистон и прецизно дефинисавши неке од фундаменталних хемијских појмова, Лавоазје је саставио књигу која се сматра првим хемијским уџбеником (-{''Traité Élémentaire de Chimie''}- - ''Основни спис хемије'').
 
Лавоазје је први указао на могућност постојања [[алотропска модификација|алотропских модификација]] увидевши да је дијамант у стваризаправо кристални облик угљеника.
 
Захваљујући свему овоме Лавоазје је поставио темеље хемије као науке и њен развој окренуо у правом смеру. Управо због тога се Лавоазје несумњиво може сматрати оцем модерне хемије.