Манастир Ораховица — разлика између измена

| година оснивања = [[15. вијеквек]]

'''Манастир Ораховица''' је српски [[Православље|православни]] [[манастир]] на простору [[Епархија славонска|Славонске епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], у подножју планине [[Крндија|Крндије]]. У историјским изворима помиње се још и под називом '''Ремета''' и '''Дузлук'''.<ref name=autogenerated1>[http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=27 Skd Prosvjeta], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>

Први помени манастира под називом [[Ремета]] (што значи - пустиња монашка) потичу из краја [[15. вијеквек]]а. Наводно је тај српски манастир из 11. вијекавека, а чинило га је неколико конака.<ref name=automatski_generisano1>"Време", Београд 1938. године</ref> Потоње име је добио по истоименом оближњем селу осам километара удаљеном, а које је никло тек након градње "цркве са кубетом". Налазио се далеко у шуми, у једној ували усред Папука. Саборни [[храм]] манастира посвећен је [[Свети Никола|Светом Николи]], који је подигнут на мјесту старије [[Црква брвнара|цркве брвнаре]], у 15. вијекувеку. У прошлости манастир је био значајан преписивачки центар.<ref>[http://www.atlantaserbs.com/learnmore/monasteries_and_towns/Slavonija-manastiri.htm Manastiri u Slavoniji], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>

У вријеме обновљења [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], [[1557]]. године, за патријарха Макарија Соколовића, у манастиру Ораховици је сједиште ПожешкогПожешке владичанствамитрополије, првог српског православног владичанства на подручју Славоније.

При повлачењу крајем [[17. век|17. вијека]] Турци су запалиле манастир Ораховицу и околна српска села, а калуђере и српски народ убијали и прогонили. Недуго послије тога на рушевине светониколајевског манастира долазе [[калуђер]]и из [[Манастир Липље|манастира Липље]] и [[Манастир Ступље|Ступље]] из [[Босна|Босне]] који га обнављају. Послије повлачења турских хорди нову опасност по српски православни живаљ у Славонији чини [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] са својим програмом уније. Пријетила је опасност и манастиру Ораховици, али [[1693]]. године манастир посјећује српски патријарх [[Арсеније Чарнојевић]]. Виђен је 1938. године у манастирској књигохранилнициризници, велики златни крст који је даровао манастиру Патријарх током тог боравка.<ref name=automatski_generisano1 />

У манастиру је остала као драгоцјеностдрагоценост, митра почившег владикеепископа Василија Рајића, који је умро 1714. године. Аустријски цар Карло VI је 1726. године "под притиском масе вјерникаверника" признао манастиру законска права, давањем повеље. Католичка црква и њен заштитник држава су покушавали да поунијате православно становништво у том крају. Давајући српским народним вођама грофовске титуле и огромне посједепоседе, радили су преко њих. Али грофови Срби, породице Јанковић, Пејачевић, Артуковић, Михаљевић прешли су у католичку вјеруверу, али и остали мишљемидејом уз српски род још стотине године. Тако су два члана грофовске породице Михаљевић, чији су очеви постали католици, ипак били сахрањени у поду манастирске цркве.

У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] манастирско братство због опасности и притиска напушта своје обитавалиште. Теофан Драгутиновић, манастирски настојатељ, прије одласка сакрива највредније драгоцјености манастирске ризнице. У току љета [[1941]]. године група музеалаца из [[Загреб]]а проналази их и односи у Загреб гдје су биле све до [[1983]]. године, када су враћене владичанствуЕпархији славонскомславонској. Током рата у манастирским конацима смјењују се [[усташе]] и [[домобрани]]. [[Партизани]] су [[1943]]. године запалили конаке манастира Ораховице.

У вријеме Другог свјетскогсветског рата манастир је опустошен. Током [[Рат у Хрватској|ратова на територији бивше СФРЈ]] поново је страдао [[1991]]. године када су га напустила посљедња два монаха. Манастир је од тада без монаштва.<ref name=autogenerated1 />

== СветињаМанастир Ораховица као логор за Србе ==

И у другим мјестимаместима Србе су затварали у богомољецркве и у њима злостављали, неке православне богомољецркве биле су за извјесноизвесно вријемевреме претворене у усташке логоре, као што је био случај са Ораховицомманастиром Ораховица у Славонији.<ref name="automatski generisano1">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. p. 170-171</ref>

У богомољицркви манастира Ораховица у Славонији било је затворено више Срба из околних села.<ref name="automatski generisano1" />

== ИзвориРеференце ==