Бог — разлика између измена

[[Нетеизам|Нетеистичка]] гледишта о Богу исто тако варирају. Неки нетеисти избегавају коцепт Бога, уз прихватање да је значајан за многе; други нетеисти схватају Бога као симбол људских вредности и аспирација. Деветнаесто вековни енглески [[атеизам|атеиста]] [[Charles Bradlaugh|Чарлс Брадлоу]] је декларисао да он одбија да каже „нема Бога”, зато што „реч Бог је за мене звук који не преноси јасну или дистинктну афирмацију”;<ref>"A Plea for Atheism. By 'Iconoclast'", London. {{page1|location=|publisher=Austin & Co|year=1876|id=|pages=2}}.</ref> он је специфичније рекао да он не верује у хришћанског Бога. [[Stephen Jay Gould|Сефан Џеј Гулд]] је предложио приступ поделе света филозофије у оно што је он називао „[[non-overlapping magisteria|непреклапајућом магистеријом]]” (-{NOMA}-). Према његовом гледишту, питања о [[supernatural|натприродном]], као што су она која се тичу [[Постојање|постојања]] и [[природа|природе]] Бога, су [[Метафизика|не]][[Емпиризам|емпиријска]] и подесна су за домен [[Теологија|теологије]]. НаучниНаучнe методиметодe се требајутреба користити за одговарањеодговоре свихна емпиријскихсва емпиријска питања о природном свету, а теологија сетеологију треба користити за одговарањеодговоре на питања о ултиматном значењу и моралној вредности. Према том гледишту, перципирани недостатак било каквих емпиријских трагова из магистерија надприродног на природне догађаје чини науку једним играчем у природном свету.<ref name="Dawkins-Delusion">{{harvnb|Dawkins|2006|pp=}}</ref>