Вицко Змајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
'''Вицко Змајевић''' ([[Пераст]], [[23. децембар]] [[1670]] — [[Задар]], [[1745]]) био је [[Барска надбискупија|надбиксуп барски]] и примас Србије, каснији [[Задарска надбискупија|надбикскуп задарски]].
[[Католичка црква|Римокатолички]] црквени достојанственик, писац и политичар. Једна од најистакнутијих личности у [[Далмација|Далмацији]] прве половине [[18. век|18. вијека]]. Био је апостолски визитатор за српске земље под османлијском влашћу, поборник [[Глагољица|глагољице]] и мецена. Посебну је пажњу посветио унапређењу српског књижевног и народног језика (од њега називаног илирским или далматинским именом), а у Задру је основао богословију за свјештенике [[глагољаше]]. Његовом заслугом поред Задра је насељено више од 500 покатоличених избјеглица који су живјели поред [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] ([[Шестани]] и [[Скадарска Крајина|Крајина]]), чиме је установио насеље [[Арбанаси (Задар)|Арбанаси]].
Црквену каријеру је започео студирањем [[Теологија|богословља]] и [[филозофија|мудрословља]] при [[Урбанов колегијум|Урбановом колегијуму]] односно [[Колегијум за пропаганду вјере|Колегијуму за пропаганду вјере]] у [[Рим]]у, а затим је дјеловао као опат обитељи св. Ђорђа поред Пераста и свјештеник цркве св. Николе у Перасту ([[1695]].- [[1701]].). [[Папа Климент XI]] га је именовао у тридесетој години ([[1701]].) барским надбискупом и примасом Србије и администратором [[Будва]]нске дијецезе као и апостолским визитатором за Србију, Албанију, Македонију и Бугарску. Због несигурних услова живота у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] повукао се [[1706]]. у родни [[Пераст]] одакле је, због антиправославног дјеловања и опасности од освете [[1710]]. године отишао у [[Котор]]. Из истих разлога напушта и Котор тражи премјештај у Задар. Исти папа га постава за задарског надбискупа [[1713]]. године, али и даље задржава наслов апостолског визитатора за земље под османлијском влашћу. Од [[1737]]. његова визитаторска права су проширена и на Босну.
Ред 13:
== Поборник глагољице и градитељ цркава ==
[[Датотека:Sjemeniste_Zmajevic_(spomen_ploca).jpg|мини|десно|170п|Спомен плоча на надбискупском двору у Задру]]
Змајевић је током цијеле своје надбискупске службе био ватрени поборник употребе глагољице и [[Илирски језик (jужнословенски)|илирског језика]] (којим се по њему говори и у Македонији <ref>{{Cite book|last=Змајевић |first=Вицко |authorlink= |coauthors= |title=Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића, pp. 74 |year=2015|url= |publisher=Салесиана|location=Загреб|id=}}</ref>) у црквеном богослоужењу. Већ [[1725]]. године пише о идеји оснивања богословије које ће бити намијењено образовању илирског (односно српског) свјештенства. Та се замисао почела испуњавати [[1735]]., када је саграђена зграда уз заднискупску палату. За отварање богословије недостајао је новац па је Змајевићеву замисао довршио насљедник Сплићанин [[Мате Караман]], који је [[1. мај]]а [[1748]]. отворио задарску [[Илирски колегијум|илирску богословију]]. Циљ оснивања богословије је био двострук. Одшколовати кадар који ће покатоличити православне али и не допустити да се романизују. Био је незадовољан што су му Млечани саботирали труд на одржавању народног духа у Далмацији (под окриљем римокатоличке цркве) и критикује многе бискупе у Далмацији који и за више деценија бискупвоања нису научили илирски језик.
Змајевићевим средствима финасиране су бројне градње и доградње у Задру и околини. Као приврженик култа Богородице, задарски је надбискуп [[1725]]. дао направити капелу за икону Блажа Јурјева Трогиранина у задарској цркви госпе од Здравља (Госпа од Каптела), мјесту његовог будућег маузолеја. У истој је цркви дао подићи и олтаре посвећене св. филипу Нерију и св. [[Фрањо Асишки|Фрањи Асишком]]. Дана [[17. јун]]а [[1736]]. године спомиње се да је то популарно задарско светиште придружено с лоретском базиликом. Обновио је и цркву св. Доната и довршио [[1718]]. садашњи главни олтар у цркви св. Кршевана. Заједници арбанашких усељеника сопственим је новчаним средствима помогао да у [[Borgo Erizzo]] Арнанаси подигну светиште Госпе Лоретске.
| |||