Рођен је 1. октобра [[1935.]] у [[Подгорица|Подгорици]]. Дипломирао је на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету у Београду]]. Филмом је почеопочиње да се бави најпре као [[сценограф]], радећи сценографију за филмове “Проверено мин њет” ([[1965]]), “Топле године” ([[1966]]), “Вук са Проклетија” ([[1967]]). У корежији са Предрагом Голубовићем 1966. године снима кратки играни филм “Мала светлост”, а наредних година самостално “Повратак на родно дрво”, затим “Хомо Сапиенс” и “Хомо хомини”, развијајући мит о [[Сизиф|Сизифу]]; седамдесетих “Затегни деле”, “In continuo”, “Дан више”, “Јуда”, “Љубав”… У анкети Института за филм у Београду “Љубав” је проглашен за најбоље остварење у историји југословенске кинематографије у [[Краткометражни филм|краткометражној]] продукцији и номинован је међу пет најбољих у такмичењу за „Златни глобус”(Golden Globe Award). Године 1975. снима играни филм „Кичма”, који су амерички продуценти уврстили међу десет најбољих филмских остварења у свету и предложили за награду “[[Оскар]]” у категоријама за [[Режија|режију]], [[Камера|камеру]] и [[Музика|музику]].<ref>{{cite journal |last1=Mунитић |first1=Ранко |title=О документарном филму |journal=Филмотека |date=1975 |volume=16}}</ref> До [[1990]]. године Гилић аплицира на различитим конкурсима, али не добија материјална средства за реализацију својих сценарија. Последњи, играни филм “Дани од снова” снимио је [[1980]]. године, када се, због немилости тадашње власти и неблагонаклоне климе у домаћем кинематографском окружењу, повукао и посветио педагошкој каријери као професор режије на [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|новосадској Академији уметности]], као и на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Одбијање да прими награде и јавна признања и да се појављује у медијима, у окружењу у којем, и поред међународних признања, није био у могућности да настави рад, сведочи о његовом отпору против оних струја у домаћој кинематографији (или у директној вези са њом) које гуше право и слободу аутентичног уметничког израза. <ref name="vlatko1">{{cite web |title=GOST ALUM-A: REDITELJ I SCENARISTA VLATKO GILIĆ |url=http://www.fsu.edu.rs/gost-alum-a-reditelj-i-scenarista-vlatko-gilic/ |website=Fakultet savremenih umetnosti |accessdate=15. 7. 2019}}</ref><br>
Три Гилићева филма уврштена су у колекцију Галерије модерних уметности у Њујорку у депоу који одолева евентуалној нуклеарној катастрофи, као део духовне оставштине човечанства за будућност.
