Станко Пауновић Вељко — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://http://www.arhivnegotin.org.rs// Историјском архиву у Неготину]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|програма стажирања]]}}
{{Херој М
|дидаскалија=СТАНКО ПАУНОВИЋ ВЕЉКО
Линија 14 ⟶ 15:
|народни херој=[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]].
}}
[[Датотека:Bista Stanka Paunovića Veljka.JPG|мини|десно|250п|Биста у Беочину]]▼
'''Станко Пауновић Вељко''' ([[Брестовац (Неготин)|Брестовац]], код [[Неготин]]а, [[1907]] — [[Фрушка гора]], [[Срем]], [[август]] [[1942]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], члан [[КПЈ]], револуционар, политички затвореник, политички комесар [[Фрушкогорски партизански одред|Фрушкогорског партизанског одреда]] и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођен је [[16. октобар|16. октобра]] 1907. у Брестовцу код Неготина од оца Милана и мајке Митке, као четврто од седморо деце у сиромашној земљорадничкој породоци.
Отац Милан, као војник 13. пука „Хајдук Вељко“ заробљен је у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у борби са Бугарима и никада се није вратио из заробљеништва.
Станко је као десетогодишњак чувао стоку и служио у имућнијим сеоским кућама заједно са браћом Стојаном и Станојем.
Као младић је приступио револуционарном радничком покрету и био је активан као члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-евских организација, а био је и првотимац фудбалског тима [[ФК Раднички Ниш|Раднички]]. Године [[1929]]. је ухапшен и од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на 14 година затвора, које је издржавао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Лепоглава|Лепоглави]]. С обзиром да су [[Априлски рат]] и окупација [[Југославија|Југославије]] отпочели док је био у затвору, у августу [[1941]]. је био један од организатора и учесник [[бег из сремскомитровачког затвора 1941.|бега робијаша-комуниста]] из затвора у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Тако је приступио [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-у и у Срему је руководио партизанским акцијама и био члан Окружног комитета КПЈ за ту област.▼
Ујак Живојин Стојановић га у договору са мајком Митком 1919. доводи у Неготин, заједно са седмогодишњим братом Владом у тек основани Дом за смештај ратне сирочади. У дому је провео нешто више од четири године. <ref>{{cite book |last1=Рачић |first1=Никола |title=Станко Пауновић Вељко |date=1982. |publisher=Институт за историју Нови Сад, Историјски архив Неготин |location=Нови Сад |page=10.}}</ref>
У Неготину завршава основну школу, коју је започео у родном Брестовцу. Године 1923. заједно са групом питомаца из дома одлази за Ниш где постаје ученик прве генерације Железничке занатске школе.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима 2. |date=1967. |publisher=Новинска установа Тимок |location=Зајечар |page=138.}}</ref> Ту је изучио машинско−браварски занат са одличним успехом, 1926. године, и у том граду се запослио као [[металургија|металуршки]] радник.
Погинуо је у августу [[1942]]. за време непријатељске офанзиве на [[Фрушка гора|Фрушку гору]]. Сахрањен је на Спомен гробљу у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], које је подигнуто 1960. према пројекту београдског архитекте [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]]. На овом гробљу су сахрањене још неке знамените личности; народни хероји попут Пауновића и сликар [[Сава Шумановић]].<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/na_meti_lovaca_na_bakar.14.html?news_id=168307 Данас: „На мети ловаца на бакар“]; аутор: Јованка Зурковић, 3.8.2009.</ref>▼
== Политички рад ==
Као младић је приступио револуционарном радничком покрету и био је активан као члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а од 1924. године. Године 1927. био је члан Обласног комитета СКОЈ−а, септембра 1928. делегат на Покрајинској конференцији СКОЈ-а за Србију у Београду.
Активно се бави и [[Фудбал|фудбалом]], најпре у Радничком фудбалском клубу „Пролетер”, а затим и као првотимац фудбалског тима [[ФК Раднички Ниш|Раднички]].
Уочи увођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] добија позив за служење [[Војни рок|војног рока]], те одлази за [[Славонски Брод]].
[[Датотека:Stanko Paunovic Veljko in prison in Sremska Mitrovica.jpg|мини|Станко Пауновић и Моша Пијаде са друговима у затвору у Сремској Митровици]]
Године [[1929]]. је ухапшен и од [[Државни суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]] осуђен на укупно 16 година затвора. Суд за заштиту државе осудио га је на 12 година робије, али му је казна преиначена на 14 када је током изрицања пресуде узвикнуо: „Живео комунизам!” Када му је и та пресуда била саопштена Станко је судијама поручио: „Не плашим се ваше робије, господо! Ви судите сада, али ће дођи време када ћемо и ми вама судити. Не, не бојим се ћелије, запамтите, макар како била тешка. Уверен сам да ће ме пролетеријат једног дана ослободити!” Суд се по други пут повукао и због "нанетих увреда" Станку Пауновићу досудио казну од 16 година затвора, коју је издржавао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Лепоглава|Лепоглави]], заједно са [[Моша Пијаде|Мошом Пијаде]], [[Огњен Прица|Огњеном Прицом]], [[Родољуб Чолаковић|Родољубом Чолаковићем]] и другим комунистима.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Међу првима 2. |date=1967. |publisher=Новинска установа Тимок |location=Зајечар |page=146}}</ref>
== Погибија ==
▲
У новоформираном Фрушкогорском партизанском одреду са [[Јован Веселинов Жарко|Јованом Веселиновим Жарком]] и Марјаном Стилиновићем издаје лист „Фрушкогорски партизан” у којем се први пут потписује илегалним именом Вељко, по узору на [[Хајдук Вељко|Хајдук Вељка]].<ref>{{cite book |last1=Благојевић |first1=Божидар |title=Неготин и Крајина од 1941. до 1944. |date=1988 |publisher=РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча |location=Неготин |page=99}}</ref> Члан је Окружног комитета КПЈ зза Срем и [[Политички комесар|политички комесар]] Главног штаба [[НОПО]] за Срем.
Погинуо је 31. августа [[1942]]. на месту званом Стручица, надомак [[Раковац (Беочин)|Раковца]] за време непријатељске офанзиве на [[Фрушка гора|Фрушку гору]]. Сахрањен је на месту погибије<ref>{{cite book |last1=Рачић |first1=Никола |title=Станко Пауновић Вељко |date=1982. |publisher=Институт за историју Нови Сад, Историјски архив Неготин |location=Нови Сад |page=157.}}</ref>, а касније су његови посмртни остаци пренети и сахрањени у заједничку гробницу на Спомен гробљу у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], које је подигнуто 1960. према пројекту београдског архитекте [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдана Богдановића]].
▲[[Датотека:Bista Stanka Paunovića Veljka.JPG|мини|десно|250п|Биста у Беочину]]
▲
Одлуком [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], а на предлог [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба НОВ и ПО Војводине]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народог хероја]], [[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године, заједно са другим истакнутим борцима из [[Војводина|Војводине]] — [[Соња Маринковић|Соњом Маринковић]], [[Радивој Ћирпанов|Радивојем Ћирпановим]] и другима.
== Спомен обележја ==
У центру Сремске Митровице 1945. године подигнут је споменик тројици народних хероја Срема, Станку Пауновићу, [[Бошко Палковљевић Пинки|Бошку Палковљевићу Пинкију]] и [[Јанко Чмелик|Јанку Чмелику]].
Мештани села [[Визић|Визића]] у Срему подигли су 1949. спомен плочу на зграду месне канцеларије из које је Станко говорио народу о борби против окупатора.
У кругу [[Машинска индустрија Ниш|Машинске индустрије]] у Нишу 1951. подигнута је биста овом народном хероју.
У Неготину је 1954. у дворишту дома у којем је провео више од четири године подигнута спомен биста, а дом је понео име Станка Пауновића.
На његовој родној кући у Брестовцу код Неготина подигнута је спомен плоча, а спомен биста, рад вајара Перише Милића, откривена је у Неготину уз бисте народних хероја [[Вера Радосављевић Нада|Вере Радосављевић Наде]], [[Бранко Перић|Бранка Перића]] и [[Љубомир Нешић|Љубомира Љубе Нешића]].<ref>{{cite book |last1=Плавшић |first1=Никола |title=Крајинска споменица жртава у ратовима Србије 19. и 20. века |date=2014. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |isbn=978-86-84187-36-1 |page=304.}}</ref>
На месту где су погинули Станко Пауновић, Ђорђе Марковић Ђилас и Венцел Хуњади Фрањо, на Стручици код Раковца, споменик је подигнут 1972. године.
Име Станка Пауновића носе улице у Неготину, [[Нови Сад|Новом Саду]], Сремској Митровици, [[Панчево|Панчеву]], [[Београд|Београду]] и другим местима.
== Референце ==
Линија 34 ⟶ 67:
<center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125">
Stanko Paunovic Veljko (3).jpg
Stanko Paunovic Veljko
Stanko Paunovic Veljko (2).jpg
Stanko Paunovic Veljko (5).jpg
Stanko Paunovic Veljko with his friends.jpg▼
Stanko Paunovic Veljko with unknown man.jpg
Stanko Paunovic with two friends.jpg
▲Stanko Paunovic Veljko with his friends.jpg
</div></gallery></center>
| |||