Лика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додао сам одељак о рељефу. ознака: уређивање извора (2017) |
м →Рељеф ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 35:
Крашки рељеф у Лици присутан је у свим својим облицима. Због тога овај терен припада теренима холокрашког типа. Холокрас Лике се према северу и североистоку наставља у крас Горског котара и Карловачки крас, док је од Кордунског краса одвојен раседно-ерозивним одсецима Капела. Према југоистоку холокрас Лике везује се за Западнобосански високи крас и нижи Далматински крас.
Највеће облике крашког рељефа представљају крашка поља. [[Личко поље (Лика)|Личка поље]] издвајају се међу пољима овог краја са површином од 460 km<sup>2</sup>. Њих чине Липово, Косињско, Пазаришко, Брезово и Госпићко поље. Налазе на просечној надморској висини од 550 m, а простиру се на максималној дужини од 38 km односно ширини од 18,5 km. Ова поља су сува (нису плављена). [[Госпићко поље]] је карактеристично по високим хумовима (400 m). Остала већа поља, која нису у саставу Личких поља, су: [[Gacko polje|Гацко]], [[Крбавско поље|Крбавско]], Титовокореничко, [[Лапачко поље|Лапачко]] и [[Грачачко поље]]. Сем ових постоје и бројна мања крашка поља: Дрежничко, Кракерско, Јасеничко, Брињско, Дабарско, Трновачко, Чанак-Козјанско, Јагодње, Мазинско поље итд. У северозападном делу Лике налази се карактеристична крашка висораван, сва избушена вртачама, позната под називом Дулиба.
Од подземних крашких облика истичу се пећине које представљају највеће пећине [[Хрватска|Хрватске]]. [[Церовачке пећине]], осим што су највећи, чине и најлепши спелеолошки објекат у Хрватској. Налазе се код железничке станице Церовац (на прузи [[Грачац (Лика)|Грачац]] - [[Книн]]). Састоје се од Доње и Горње Церовачке пећине које заједно имају дужину канала 3 200 m. Обе су пуне украса, имају велике дворане, поноре, подземна језера. Горња пећина одликује се високим [[травертин]]ским стубовима (до 10 m) и „пећинским огледалима”, док је Доња позната по налазима керамике илирско-келтске културе. Ове пећине некада су представљале поноре Грачачког поља. Када су постале суве почело је формирање пећинског накита. Данас су уређене за туристичке посете. У наносима ових пећина, у слојевима [[плеистоцен]]а, пронађен је и први налаз прачовека (човечја кост) у Динарском красу. Сем овог пронађени су и налази великог броја костију пећинских медведа. Осим ове позната је и пећина Самоград код [[Перушић]]а, као и многе пећине у околини Плашког. Најпознатија јама у Лики је јама Балинка која је дубока преко 235 m, а налази се покрај пута и пруге [[Плашки]] - Личка Јасеница.
| |||