Манастир Добрићево — разлика између измена

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

'''Манастир Добрићево''' је [[манастир]] [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|владичанствоЕпархије захумско-херцеговачкохерцеговачка и приморскоприморске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у селу [[Орах (Билећа)|Орах]], на 12 km од [[Билећа|Билеће]], [[општина Билећа]]. Манастир је саграђен у првој половини [[13. вијеквек|13. вијека]]а.<ref name="Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево">[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}</ref>

[[Симеон Биберџић]] је био настојатељигуман манастира Добрићево од 1993-2009

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на подлозитемељима раније ранохриншћанске [[базилика|базилике]]. Градњу манастира Добрићево предање везује за [[Немањићи|Немањиће]] и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.

У 19. вијекувеку манастир су нападалетерорисали мјеснелокалне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и пријетиопретио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће одсјећиосећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одјевниодевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видиовидео Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе дониодонео манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обијестиобести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од мјесноглокалног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. вијеквек|16. вијека]]а и почетком [[17. вијеквек|17. вијека]]а преко старијих [[фреска|стјенописафресака]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, стјенописеманастирске фреске је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из РиснаРисина. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја стјенописафресака су пронађени остаци старијих стјенописафресака. Историчари умјетности сматрају да манастирскиманастирске стјенописифреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

== ИзвориРеференце ==