Razuman čovek — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Porijeklo: + |
Разне измене |
||
Ред 1:
{{Taxobox-lat
| name = ''-{Homo sapiens}-''
| fossil_range = [[Pleistocen]] — Sadašnjost
| image = Akha cropped hires.JPG
Ред 8:
| status_ref = <ref name=IUCN>{{IUCN2008|assessor=Global Mammal Assessment Team|year=2008|title=Homo sapiens|id=136584|downloaded=12. 2. 2015}}</ref>
| status_system = iucn3.1
| regnum = [[Životinje|-{Animalia}-]]
| phylum = [[Hordati|-{Chordata}-]]
| classis = [[Sisari|-{Mammalia}-]]
| ordo = [[Primati|-{Primates}-]]
| subordo = [[Suvonosni majmuni|-{Haplorhini}-]]
| infraordo = [[Simijan|-{Simiiformes}-]]
| parvordo = [[Усконосци|-{Catarrhini}-]]
| superfamilia = [[Човеколики мајмуни|-{Hominoidea}-]]
| familia = -{[[Hominidae]]}-
| genus = ''-{[[Homo]]}-''
| species= '''''-{H. sapiens}-'''''
| binomial = ''-{Homo sapiens}-''
| binomial_authority = [[Карл фон Лине|-{Linaeus}-]], [[1758]].
| subdivision_ranks = [[Podvrsta|Podvrste]]
| subdivision =
''-{[[Homo sapiens sapiens]]}-<br />
†''-{[[Homo sapiens idaltu]]}-''<br />
†''-{[[Homo neanderthalensis]]}-''?<br />
†''-{[[Homo rhodesiensis]]}-''?
}}
'''''-{Homo sapiens}-''''' ({{jez-lat|Homo sapiens|el}} — „čovjek umni”, „čovjek razumni”) jeste [[binomna nomenklatura]], odnosno naučno ime [[Čovek|ljudske]] vrste. ''-{[[Homo]]}-'' (lat. ''-{Homo}-'' — „čovjek”) je rod porodice [[Hominidi]] (lat.
== Imenovanje i taksonomija ==
Binomno ime vrste ''-{Homo sapiens}-'' je skovao [[Карл фон Лине|Karl Line]] (1758).<ref>Linné, C. (1758). ''[http://www.biodiversitylibrary.org/item/80764#page/28/mode/1up Systema naturæ]''. Regnum animale. ed. 10.</ref> [[Latinski jezik|Latinska]] imenica ''-{homō}-'' (genitiv ''-{hominis}-'') znači čovjek, ljudsko biće. Podvrste ''-{H. sapiens}-'' uključuju izumrlu ''-{[[Homo sapiens idaltu]]}-'' i danas jedinu postojeću podvrstu ''-{[[Homo sapiens sapiens]]}-''. Prema nekim izvorima, i [[Neandertalac|neandertalci]] (''-{Homo neanderthalensis}-'') su ubrajani u podvrstu ''-{Homo sapiens neanderthalensis}-''.<ref>[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14745010/ ncbi.nlm.nih.gov]</ref> Slično je i otkriveni primjerak vrste ''-{[[Homo rhodesiensis]]}-'' uvrštavan u podvrstu ''-{H. sapiens rhodesiensis}-'', a nalazi sa [[Java|Jave]] u podvrstu ''-{H. sapiens soloensis}-'' (po rijeci ''Solo''). Ova klasifikacija, međutim, u naučnim krugovima, nikada nije bila šire prihvaćena.
== Porijeklo ==
[[Датотека:Homo-Stammbaum, Version Stringer-en.svg|420px|мини|Prikaz porijekla ''-{H. sapiens}-'' od ranijih vrsta roda ''-{Homo}-''. Horizontalna osovina predstavlja geografsku lokaciju, a vertikalana proteklo vrijeme u milionima godina. Plava polja označavaju prisustvo svake vrste u vremenu i prostoru. Rani današnji čovjek se raširio iz Afrike u različite dijelove Zemlje i interbridirao sa precima ''-{Homo heidelbergensis}-'', zvanim „neandertalci denisovci” i nepoznatim afričkim homininima (u vrhu, desno).<ref>Stringer, C. (2012). ''What makes a modern human''. Nature. 485 (7396): 33—35.</ref>]]
Uobičajeno je da postoje dva kompeticijska viđenje [[Paleoantropologija|paleoantropologa]] oko porijekla ''-{H. sapiens}-'': nedavno, [[Afrika|afričko]] porijeklo modernih ljudi i multiregijsko porijeklo.
Od [[2010]]. godine, genetička istraživanja dovela su do pojave srednje varijante tumačenja čovjekovog porijekla, po kojoj „većina” ima nedavno afričko porijeklo plus „ograničena” spajanja sa arhaičnim ljudima.
Nedavno afričko porijeklo modernih ljudi je matični model opisivanja porijekla i ranih [[migracija]] [[Anatomski moderni čovjek|anatomski modernog čovjeka]]. Teorija se u popularnim medijima pominje kao ''recentni vanafrički model'' ({{jez-eng-lat|Out-of-Africa}}), a akademski „hipoteza o nedavnom jedinstvenom porijeklu”, „zamjenska hipoteza” i model „nedavno afričko porijeklo” ({{jez-eng-lat|RAO}}). Hipoteza da ljudi imaju jedinstveno porijeklo (monogeneza, monofiletija) objavljena je još u [[Čarls Darvin|Darvinovom]] ''Porijeklu čovjeka'' ([[1871]]). Koncept se smatrao spekulativnim sve do 1980-ih, kada je — nakon studija [[Mitohondrijska DNK|mitohondrijske DNK]] današnjeg čovjeka, u kombinaciji s dokazima na osnovu [[Bioantropologija|bioantropoloških]] podataka o arhaičnim primjercima... Prema genetičkim i fosilnim dokazima, [[arhaični ''Homo sapiens'']] je evoluirao u anatomski moderne ljude isključivo u [[Afrika|Africi]], između 200.000 i 100.000 godina p. n. e., u jednoj grani, ostavljajući Afriku prije 60.000 godina, uz još više proteklog vremena za zamjenu (i/ili asimilaciju) ranijih ljudskih [[populacija]], kao što su ''-{[[Homo erectus]]}-'' i [[Neandertalac|neandertalci]].<ref>British Museum of Natural History, Ed. (1991). ''Man's place in evolution''. Natural History Museum Publications. Cambridge University Press. London. {{page|year=|isbn=978-0-521-40864-6|pages=}}</ref><ref name="automatski generisano1" /><ref>Campbell, B. G. (2009). ''Human evolution: An introduction to mans adaptations''. British Museum of Natural History. London. {{page|year=|isbn=978-0-202-02041-9|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-202-02042-6|pages=}}</ref><ref>Wood, B. (2005). ''Human evolution — A very short introduction''. Oxford University Press. Oxford. {{page|year=|isbn=978-0-19-280360-3|pages=}}</ref><ref>Lambert, D. (1989). ''The Cambridge guide to prehistoric man''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=|isbn=978-0-521-33364-1|pages=}} . {{page|year=|id=ISBN 0521333649|pages=}} .</ref>
U skladu sa svojim nalazima, autori studije ukazuju da su primjese genetičkog materijala neandertalaca — u nekim [[populacija]]ma — prisutne i do 4 %. Međutim, studija takođe ukazuje na to da mogu postojati i drugi razlozi zbog kojih ljudi i neandertalci imaju zajedničke gene drevne [[hominid]]ne loze.
Ред 46:
U septembru [[2012]]. godine, ovaj zaključak je doveden u pitanje, i to u studiji naučnika sa [[Univerzitet u Kembridžu|Univerziteta u Kembridžu]]. Postavili su hipotezu kako bi, umjesto DNK preklapanja preko hibridizacije, zajednički geni mogli da budu ostaci zajedničkog pretka neandertalaca i modernih ljudi.
Multiregijski model porijekla današnjeg čovjeka i evolucije predložio je [[Milford H. Volpof]], [[1988]]. godine. Prema ovoj teoriji, evolucija čovječanstva — od početka [[pleistocen]]]a, 2,5 miliona godina p. n. e., pa do danas — odvijala se unutar jedne kontinuirane ljudske vrste ([[Hronovrsta|hronovrste]]), širom svijeta i sve do moderne podvrste ''-{Homo sapiens sapiens}-''.
[[Lobanja]] pronađena u grčkoj pećini Apidima 1978. godine datirana je [[10. jul]]a [[2019]]. na starost od 215.000 godina, što je čini najranijim ostatkom ''Homo sapijensa'' koji je živeo van Afrike.
== Evolucija ==
[[Датотека:Homininae.svg|mini|оквир|лево|350px|Evolucijska pozicija roda ''-{[[Homo]]}-''. Nakon incijalne separacije od glavne linije porodice
* Divergencija DNK sekvenci čovjeka i ostalih [[hominidi|hominida]] u postocima
{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;"
Ред 65:
|—
|-
| style="background:#ddffdd;" |[[Nekodirajuća DNK|Nekodirajuće sekvence]] [[
|1,68 ± 0,19
|2,33 ± 0,2
|5,63 ± 0,35
|-
| style="background:#f3fff3;" |[[
|1,64 ± 0,10
|1,87 ± 0,11
|—
|-
| style="background:#ddffdd;" |[[Pseudogen]]i [[
|1,47 ± 0,17
|—
|—
|-
| style="background:#f3fff3;" |[[
|1,24 ± 0,07
|1,62 ± 0,08
Ред 100:
|3,00 ± 0,18
|-
|style="background:#f3fff3;" |Subtotal [[
|1,16 ± 0,07
|1,47 ± 0,08
Ред 112:
|}
Vremenski okvir evolucije roda ''-{[[Homo]]}-'' od zajedničkog pretka sa [[
''-{[[Homo sapiens idaltu]]}-'' je druga poznata podvrsta koja je izumrla prije 30.000 godina, a ponekad je klasifikovana i kao podvrsta ''-{Homo sapiens neanderthalensis}-''. Genetička istraživanja danas ukazuju da su se funkcionalne [[DNK]] modernih ljudi i [[neandertalac]]a razišle prije oko 500.000 godina.<ref>Green, R. E. et al. (2006). ''Analysis of one million base pairs of Neanderthal DNA''. Nature. 16: 330—336.</ref><ref>[http://www.nature.com/nature/journal/v444/n7117/abs/nature05336.html. nature.com]</ref>
Slično tome, otkriveni su i primjerci ''-{[[Homo rhodesiensis]]}-'' vrste koja je — po nekima — podvrsta, ali takva klasifikacija nije široko prihvaćena.
U fosilnim zapisima, [[Anatomski moderni čovjek|anatomski recentni ljudi]] prvi put se pojavljuju u Africi, prije oko 195.000 godina (nalazište ''Omo''). [[Molekulska genetika|Molekulska istraživanja]] daju dokaze da se izdvajanje savremenih ljudskih [[populacija]] od zajedničkog pretka desilo prije {{cca|200.000}} godina.<ref>[http://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=102968 New Clues Add 40,000 Years to Age of Human Species]</ref>
Širokim istraživanjima afričke [[Genetička raznolikost|genetičke raznolikosti]] otkriveno je da među 113 različitih [[populacija]] najveću raznolikost ispoljava uzorak naroda [[Бушмани|San]]
Snaga [[Selekcija|prirodne selekcije]] je nastavila da djeluje na ljudsku populaciju, uz dokaz da u svojim određenim regijama genom ispoljava [[Selekcija|usmjerenu selekciju]] proteklih 15.000 godina.<ref name="automatski generisano1" /><ref>Campbell, B. G. (2009). ''Human evolution: An introduction to mans adaptations''. British Museum of Natural History. London. {{page|year=|isbn=978-0-202-02041-9|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-202-02042-6|pages=}}</ref>
Ред 131:
[[Категорија:Антропологија]]
[[Категорија:Палеоантропологија]]
| |||