Балет Српског народног позоришта — разлика између измена

Балет [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] је своје прве кораке учинио [[децембар|децембра]] [[1947]]. године, када је „Војвођанско''Војвођанско народно позориште“позориште'' (данас [[Српско народно позориште]]), у оквиру свог ''Драмског студија'', отворило ''Балетски одсек''. [[1948]]. године, ''Студио'' прераста у ''Средњу балетску школу класичне оријентације'', која је образовала играче за потребе [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].<ref>САВИЋ, Свенка. ''55 година Балетске школе у Новом Саду'', Нови Сад: Футура публикације, 2004.</ref>

Најзначајнији резултати у том периоду су постигнути захваљујући кореографу и педагогу [[Даница Живанчевић|Даници Живанчевић]], која је поставила кореографију за [[опера|оперу]] „[[Еро с онога свијета (опера)|''Еро с онога свијета'']]” са фолклорним играчима и солистима [[Петар Јерант|Петром Јерантом]] и [[Ирена Киш|Иреном Киш]] (тада једином балерином у ансамблу).

[[Фебруар]]а [[1950]]. управник [[Српско народно позориште|СНП]]-а [[Јован Коњовић]] и директор Балетске школе [[Маргарита Дебељак]] организовали су аудицију после које је ангажовано 24 члана уметничког ансамбла ''Дома ЈНА'', заједно са главним кореографом и педагогом [[Марина Олењина|Марином Олењином]].<ref>{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/?page_id=3146|title=БАЛЕТ {{!}} Српско народно позориште|website=www.snp.org.rs|access-date=2019-07-19}}</ref>

[[Слика:Zorbas - cover.jpg|мини|десно|Постер СНП-а за [[балет]] [[Микис Теодоракис|Микиса Теодоракиса]] [[Алексис Зорбас|Грк Зорба]]]]Балет [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] основан је [[8. март]]а [[1950]]. Прва балетска представа била је „[[''Шехерезада (балет)|Шехерезада]]”'' [[Николај Римски-Корсаков|Николаја Римског-Корсакова]] у кореографији Марине Олењине, премијерно изведена [[25. мај]]а [[1950|исте године]]. <ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/500285097|title=Balet : prvih pedeset godina : 1950-2003|date=2004|publisher=Srpsko narodno pozorište|others=Krčmar, Vesna.|isbn=8680951172|location=Novi Sad|oclc=500285097}}</ref>Први солисти су били [[Јелена Андрејев]], [[Борис Радак]], [[Вера Блажић]], [[Петар Јерант]], [[Јелена Главонић]], [[Крсто Кузмановски]], [[Стеван Израиловски]], [[Стеван Гребелдингер]], [[Милорад Мића Живановић]], [[Маргита Братоножић]], [[Жарко Миленковић]] и други.

Од својих почетака, Балет изводи дела домаће баштине: „[[Лицитарско срце (балет)|''Лицитарско срце'']]” ([[Крешимир Барановић|Барановић]]), „Ђаво''Ђаво у селу”селу'' (Лотка), „[[Охридска легенда|''Охридска легенда'']]” ([[Стеван Христић|Христић]]). Критичари сматрају прво извођење „[[Лабудово језеро (балет)|Лабудовог језера]] ([[Петар Чајковски|Чајковски]]) од [[8. јануар]]а [[1955]]. веома важним датумом у историји новосадског ВалетаБалета. То је био период када је прва генерација ''Балетске школе'' дипломирала, доносећи нове покрете и нове играчке вештине и стварајући нове услове за кореографске креације. Балет је наставио да ангажује младе и образоване плесаче који су обележили културни живот [[Нови Сад|Новог Сада]] и земље: [[Даница Рекалић]], [[Мира Поповић]], [[Ксенија Глигорић]], [[Мира Матић]], [[Јелена Михајловић Хајек]], [[Јелица Нинковић Прокић]], [[Игњат Игњатовић]], [[Бранка Типелац]], [[Хелмут Неделко]], [[Мира Тапавица]], [[Ерика Марјаш]]-Брзић, [[Софија Стојадиновић]], [[Добрила Новков]], [[Биљана Максић Његован]], [[Ото Рис]], [[Јулијана Сремац]], [[Растислав Варга]], [[Живојин Новков]], [[Амалија Петрић Узелац]], [[Мира Рушкуц]] ...

Многи истакнути кореографи радили су у Балету [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]]. У првом периоду то су били: [[Борис Тонин]] (који је донео нове и интересантне идеје и покушао да афирмише новосадски Балет на турнејама по свету), [[Макс Кирбос]], [[Вера Костић]], [[Карол Тот]], [[Пиа Млакар|Пиа]] и [[Пино Млакар]]. Огроман утицај оствариле су [[Вера Бокадеро]] и [[Стела Пирогова]] (модерна верзија „[[Лабудово језеро (балет)|''Лабудовог језера]]”''), као и [[Лидија Пилипенко]] („[[Вечити младожења (балет)|''Вечити младожења'']]” и „[[Избирачица (балет)|''Избирачица'']]” композитора [[Зоран Мулић|Зорана Мулића]]), [[Владимир Логунов]] и [[Крунислав Симић]]. Упоредо са класичним плесом, креиран је и модерни израз у кореографијама [[Грегорије Македонски|Георгија Македонског]] и [[Ика Отрин|Ике Отрина]]. И у каснијем периоду настављено је истраживање на пољу уметничке експресије. [[Нада Кокотовић]] упознала је играче са савременим плесом, а [[Ендру Питер Гринвуд]] ([[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]) помогао им је да се укључе у светске токове, модернизују и обогате плесачки израз.<gallery mode="packed" widths="180" heights="180160" perrow="4" caption="&amp;quot;Ромео и Јулија&amp;quot;, балет [[Сергеј Прокофјев|Сергеја Прокофијева]] по истоименом [[Вилијам Шекспир|Шекспировом]] комаду, СНП, Нови Сад, 2006/07. Фотографије су део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].">

</gallery>Сезона [[1994]]./[[95]]. је значајна по премијери „[[Алексис Зорбас|''Грка Зорбе'']]” ([[Микис Теодоракис]]), најуспешније представе деценије која је на репертоару непрекидно од тада.

Током седамдесетих, балетски репертоар је обогаћен представама за најмлађу публику („Петар''Петар Пан”Пан, „Црвенкапа”Црвенкапа, „ПипиПипи Дуга Чарапа”Чарапа'', касније „Коњић''Коњић Грбоњић”Грбоњић'', „Макс''Макс и Мориц”Мориц'', ''Крцко орашчић'', ''Пинокио''...)

[[Форум за нови плес]] основан је у [[јун]]у [[2002]]., у циљу стварања новог простора за истраживање савременог плесног и позоришног израза. Пратећи аутентичне потребе младих играча за истраживањем и проширивањем искуства, одлучено је да им се омогући усавршавање на пољу савременог плеса, кроз различите образовне програме - радионице и предавања, чији су резултат биле представе и кореографске минијатуре у сарадњи са еминентним кореографима из земље и иностранства.