Драма Српског народног позоришта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
+ |
||
Ред 1:
{{Википедијанац стажиста
| институција = [
| програм стажирања = Википедија:Википедијанац стажиста/Српско народно позориште, Нови Сад, 2019.|програма стажирања
}}
'''Драма Српског народног позоришта''' је уметничка је јединица [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].
'''''Прва фаза'':''' Оснивање ''Драме'' поклапа се и са оснивањем самог позоришта [[1861]]. У периоду од оснивања ''СНП-а'' до [[Први светски рат|Првог светског рата]] одржано је 630 драмских дела
[[Датотека:Članovi Dobrovoljčkog pozorišnog društva u Budimu, 1861.jpg|лево|безоквира|Чланови Драговољачког позоришног друштва у Будиму, у кући трговца Јосифа Станковића. Стоје слева: Стеван Пантелић, Ђорђе Максимовић, Миша Сабовљевић, Лаза Костић, Мита Крестић, Ђура Вуковић и Антоније Хаџић. Седе слева: МаријаДукина, Пава Станковићева, Марија]]
[[Датотека:Ansambl SNP iz 1864.jpg|десно|безоквира]]
на основу 392 домаћа и страна [[Писац|писца]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/?page_id=3134|title=ДРАМА {{!}} Српско народно позориште|website=www.snp.org.rs|access-date=2019-07-19}}</ref> У том периоду су се представе спремале у оквиру саме трупе, без [[
[[Датотека:Dimitrije Ružić, Kralj Lir, V. Šekspir, SNP, Novi Sad, 1899, (Atelje Samuela Singera, Sombor) 2.jpg|десно|безоквира]]
Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације.
Линија 18 ⟶ 15:
Чланови ''СНП-а'' у овој првој фази, који су такође наступали и за друга позоришта свог времена су: [[Димитрије Ружић]], [[Димитрије Марковић Кикинђанин]], [[Никола Недељковић]], [[Коста Хаџић]], [[Михаило Гавриловић (глумац)|Михаило Гавриловић]], [[Михаило Рац(ковић)]], [[Младен Цвејић]], [[Стеван Чекић]] и [[Драгиња Ружић|Драгиња Поповић (касније Ружић)]], [[Љубица Поповић (глумица)|Љубица Поповић]], [[Милица Грунчић]] и [[Никола Зорић (глумац)|Никола Зорић]]. До ''Првог светског рата'' на сцени ''Српског народног позоришта'' играли су и: Лаза Телечки, [[Марија Недељковић]], [[Никола Рашић (глумац)|Никола Рашић]], [[Ђорђе Пелеш]], [[Ђура Рајковић|Ђура]] и [[Марија Рајковић]], [[Чича Илија Станојевић|Илија Станојевић Чича]], Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић. Коча Васиљевић, [[Веља Миљковић]], [[Павле Маринковић (глумац)|Павле Маринковић]], [[Милева Рашић]], [[Милка Гргурова-Алексић|Милица-Милка Гргурова]], [[Софија Поповић]], [[Димитрије Коларовић|Димитрије]] и [[Љубица Коларовић]], [[Марија Цветковић]], [[Тинка Лукић|Тинка]] и [[Андрија Лукић]], Пера и [[Јелисавета Јеца Добриновић|Јелисавета Добриновић]], [[Марта Тодосић]], [[Милка Марковић]], [[Даница Метејић]], [[Јефта Душановић]], [[Драга Спасић]]<ref name=":0" />
[[Датотека:Pera Dobrinović u kostimu Frima, oko 1886.tif|лево|безоквира|Пера Добриновић у костиму Фрима, 1886]]
Међу овим глумцима, нарочито се својим талентом и ангажовањем истичу: Димитрије Ружић, Драга Спасић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јевто Душановић и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта
После гостовања у [[Београд
'''''Друга фаза:''''' Након ''Првог светског рата'', припремала су се домаћа драмска дела, али у недостатку већег броја ових дела, посрбљивала су се дела страних аутора, што значи да су ликовима страних комада давана српска имена, места радњи су бивала са ових простора, а карактеристика ових комада је величање родољубља.<ref name=":0" />
У овој фази трупа се састојала из старих и нових чланова: [[Љубица Хаџи Динић|Љубица]] и Милош Хаџи Динић, [[Даница Васиљевић|Даница]] и [[Коста Васиљевић]], Милка и [[Михаило Марковић (глумац)|Михаило Марковић]], Драга Спасић, [[Даница Матејић|Даница]] и [[Милан Матејић]], [[Катица Виловац|Катица]] и [[Војислав Виловац]], [[Ружа Кранчевић|Ружа]] и [[Драгомир Кранчевић (глумац)|Драгомир Кранчевић]], Марта Тодосић, [[Марија-Мица Хаџић]], [[Штефанија Ленска]], [[Милева Бошњаковић]], [[Савета Стојчевић|Савета]] и [[Јован Стојчевић]], [[Пава Слука-Рајичић]], [[Јулија Кучера]], Димитрије Спасић, [[Добрица Милутиновић]], [[Миливоје Живановић]], [[Милорад Душановић]], [[Васа Ивановић]], Милка Марковић, [[Пера Јовановић]], [[Божа Николић]], [[Марија Вера]], [[Радослав Веснић]], [[Пава Слука]], [[Раденко Алмажановић]], [[Александар Верешчагин]], [[Зора Виловац]], [[Светислав Савић]], [[Драгољуб Сотировић]], [[Станоје Душановић]], [[Јован Харитоновић]], [[Хијацинта-Цинта Вугринчевић-Харитоновић]], [[Надежда Архипова]], [[Рахела Ферари]], [[Мила Левова]], [[Томислав Танхофер]], [[Јован Гец|Јован]] и [[Мила Гец]], [[Михаило Ковачевић (глумац)|Михајло Ковачевић]], [[Ида Прегарц]], [[Брана Цветковић|Брана]] и [[Каја Цветковић]], [[Станко Колашинец]], [[Стојан Јовановић]].
Линија 30 ⟶ 27:
Датотека:Матиилда Филиповић, Зорица Петровић и Даница Матејић, Диран и Диран, 1920.tif|Матилда Филиповић (Клариса), Зорица Петровић (Марија) и Даница Матејић (Лујза) у представи Диран и Диран А. Валабрега и М. Ордоноа, СНП, 1920. [[Позоришни музеј Војводине]].
Датотека:Сцена из представе Отело, 1922.tif|Сцена из представе ''Отело'' В. Шекспира, СНП, Нови Сад, 1922. [[Позоришни музеј Војводине]].
Датотека:Hamlet, SNP, 1927.jpg|Сцена
</gallery>
'''''Трећа фаза:''''' Од завршетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]]
До педесетих година [[20. век
[[Датотека:Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939.jpg|лево|безоквира|Глумица Рахела Ферари у Српском народном позоришту, Нови Сад, 1939.]]
ратно-комунистичком пропагандном поруком, као и дела [[Руска књижевност|руских]] аутора. Овој гупи се прикључују и српски класици: [[Бранислав Нушић|Нушић]] и [[Јован Стерија Поповић|Стерија]]. Након педесетих, када се држава више није мешала у рад позоришта, на репертоару се поново пјављују дела домаћих, страних, класичних и савремених аутора.
[[Датотека:Milan Ajvaz i Stanoje Dušanović, Karlova tetka, 1939.jpg|десно|безоквира|167x167пискел|Милан Ајваз и Станоје Душановић, Карлова тетка, 1939.]]
[[Датотека:Selo Sakule, a u Banatu, Zorana Petrovića, SNP, 11. 03. 1969, Milica Kljaić Radaković i Ivan Hajtl.jpg|десно|безоквира|134x134пискел|Село Сакуле, у Банату, Зорана Петровића, Драма Српског народног позоришта, Нови Сад, 11.
И у послератном периоду ''Драма Српског народног позоришта'' је одржала своју славу. Глумци тог периода су били: [[Милан Ајваз]], Рахела Ферари, [[Виктор Старчић]], [[Олга Животић]], [[Љубиша Иличић]], [[Синиша Раваси|Синиша]] и [[Љубица Раваси]], Станоје Душановић, Душан Животић, [[Жарко Митровић]], [[Софија Перић Нешић|Софија Перић-Нешић]], [[Бранко Татић]], [[Александар Стојковић (1915)|Александар Стојковић]], [[Славко Симић]], [[Никола Митић (глумац)|Никола Митић]], Стојан Јовановић, [[Милан Тошић (глумац)|Милан]] и [[Славка Тошић]], [[Петар Вртипрашки]], [[Лазар Богдановић (глумац)|Лазар Богдановић]], [[Фрања Живни]], [[Иван Хајтл]], [[Миодраг Лончар]], [[Витомир Љубичић]], [[Стеван Шалајић]], [[Ђорђе Јелисић]], [[Раде Којадиновић]], [[Велимир Животић]],
====== Редитељи
Што се редитељског посла тиче, од овог периода у ''СНП-у'' увек постоји бар један стални редитељ и други који су гостујући. Неки од њих су:
* [[Јован Коњовић]], [[Јуриј Љвович Ракитин]], [[Јосип Кулунџић]], [[Боривоје Ханауска|Бора Ханауска]], [[Јован Путник]], [[Миленко Шуваковић]], [[Димитрије Ђурковић]], [[Дејан Мијач]], [[Никола I Петровић|Никола Петровић]], [[Душан Јовановић]], [[Љубомир Драшкић Муци|Љубомир Драшкић]], [[Желимир Орешковић]], [[Воја Солдатовић]], [[Ljubiša Ristić|Љубиша Ристић]], [[Стево Жигон]], [[Вида Огњеновић]], [[Бранко Плеша]], [[Егон Савин]], [[Љубослав Мајера]], [[Радослав Миленковић]], [[Кокан Малденовић]], [[Даријан Михајловић]], [[Жанко Томић]], [[Предраг Штрбац]]..
====== Сценографи
* [[Миланко Шербан]], [[Стеван Максимовић]], [[Владимир Маренић]], [[Ђорђе Табаковић]], [[Владислав Лалицки]], [[Милета Лесковац (сценограф)|Милета Лесковац]], [[Миодраг Табачки]], [[Герослав Зарић]], [[Борис Максимовић]], [[Далибор Тобџић]]
▲*[[Миланко Шербан]], [[Стеван Максимовић]], [[Владимир Маренић]], [[Ђорђе Табаковић]], [[Владислав Лалицки]], [[Милета Лесковац (сценограф)|Милета Лесковац]], [[Миодраг Табачки]], [[Герослав Зарић]], [[Борис Максимовић]], [[Далибор Тобџић]]...
* Костимографи: [[Соња Шербан]], [[Стана Јатић]], [[Дора Душановић]], [[Божана Јовановић]], [[Љиљана Драговић]], [[Бранка Петровић]], [[Анамарија Михајловић]], [[Миланка Берберовић]], [[Јасна Петровић-Бадњаревић]], [[Мирјана Стојановић Маурич|Мирјана Стојановић-Маурич]], [[Бојана Никитовић]], [[Марина Сремац]]
▲====== Костимографи: ======
▲* Костимографи: [[Соња Шербан]], [[Стана Јатић]], [[Дора Душановић]], [[Божана Јовановић]], [[Љиљана Драговић]], [[Бранка Петровић]], [[Анамарија Михајловић]], [[Миланка Берберовић]], [[Јасна Петровић-Бадњаревић]], [[Мирјана Стојановић Маурич|Мирјана Стојановић-Маурич]], [[Бојана Никитовић]], [[Марина Сремац]]...
====== Млади драмски писци ======
Желећи да допринесе афирмацији младих талентованих драмских писаца и обогати позоришну продукцију у земљи, ''Српско народно позориште'' је [[2004]]. покренуло [[Пројекат три]]
== Ансамбл драме: глумци данас ==
Данас у драми раде као глумци: стални чланови, повремени и гостујући глумци: [[Новак Билбија]]
Датотека:Najavljeno ubistvo, Drama SNP, 2011-2012, Gordana Đurđević Dimić, foto Nikola Bradonjić.jpg
Датотека:Urnebesna tragedija, Drama SNP, Mirjana Gardinovački, Mihailo Janketić, foto M. Polzović.jpg
Линија 68 ⟶ 63:
</gallery>
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Српско народно позориште Нови Сад]]▼
== Спољашње везе ==
# [http://dev.mpus.org.rs/izlozba-putujuca-pozorista/
▲[[Категорија:Српско народно позориште Нови Сад]]
▲# [http://dev.mpus.org.rs/izlozba-putujuca-pozorista/ ПУТУЈУЋА ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО 1945.]
|