Узбекистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
||
Ред 136:
Најважнија пољопривредна грана Узбекистана је узгој [[памук]]а којега се данас производи око 3,5 милиона тона што ову државу чини другим највећим светским произвођачем памука без обзира на постепено смањење производње због државне политике да се мора постићи прехрамбена независност тако да је узгој житарица повећан 60% на штету памука. Осим памука који чини 17% свих извозних производа Узбекистан још се узгаја и извози [[свила|свилу]], [[воће]] и [[поврће]] које чине још додатних 8% извозних производа. Свеукупно пољопривреда чини 24% државног БДП-а,<ref name=uzstat>[http://www.stat.uz/ State Committee of the Republic of Uzbekistan on statistics] 2006 {{Simboli jezika|ru}}</ref> док се још 8% добије индустријском обрадом пољопривредних плодова.<ref>MMF, ''Republic of Uzbekistan: Poverty Strategy Reduction Paper'', MMF Country Report 08/34, januar 2008.</ref>
Осим пољопривредне независности други основни темељ узбекистанске економије је државна модернизација. Како би се то што успешније и брже постигло држава се у другој половини 90-их отвара западној [[Европа|Европи]], [[САД]]-у, [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]] и [[Јапан]]у како би привукла инвеститоре који су заинтересирани за улагања у производњу. У процесу привлачења инвеститора током којег ће бити допуштен и рад цивилних удружења једини значајнији успех ће постати [[Даеву]] који отвара погон за производњу аутомобила у Узбекистану. Сва америчка улагања пре свега су завршавала у рударским компанијама, што је изазивало иритацију пошто је државни циљ била модернизација, а не препуштање рудних блага странцима. Након покушаја државног удара [[2005]]. Узбекистан је донео одлуку о избацивању америчких минералних компанија са свог подручја што доводи до одређене врсте национализације рудника злата којим управља амерички ''Newmont Goldcorp'', покушаја сличне ствари с британским ''Oxus mining'' и преузимање америчке телекомуникацијске компаније у узбекистану имена ''Coscom''. Те државне одлуке након покушаја револуције довеле су до ситуације да је Узбекистан проглашен непожељном државом за стране инвеститоре.<ref>{{cite web |url=http://www.eurasiacenter.org/Country%20reports/Central%20Asia/Uzbekistan%20Economic%20Highlights.doc |title=Economist Intelligence Unit report cited |date= |accessdate=2. 5. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110511170759/http://www.eurasiacenter.org/Country%20reports/Central%20Asia/Uzbekistan%20Economic%20Highlights.doc |archive-date=11. 05. 2011 |dead-url=yes }}</ref>
Тренутно најважније индустрије у земљи јесу производња аутомобила Даеву, односно [[Џенерал моторс]] Шевролет и транспортних авиона [[Иљушин]] који су за разлику од руских путничких авиона веома тражени на светском тржишту, што је довело до несугласица између [[Русија|Русије]] и Узбекистана по питању поделе добити од послова (средиште компаније Иљушин је у Русији, а фабрика у Узбекстану) и жеље [[Москва|Москве]] да сву производњу пресели на своју државну територију.<ref>[http://www.spacewar.com/reports/The_Sino-Russia_Il-76_Row_999.html The Sino-Russia Il-76 Row]</ref>
Ред 144:
Задњи темељ узбекистанске [[економија|економије]], осим енергетске независности, одржавање је трговинског суфицита заштитом домаће индустрије високим порезима и царинама. Резултат овакве политике је годишњи трговински суфицит између 1 и 3 милијарде америчких долара који као нуспојаву с осталим економским темељима даје годишњи пораст [[БДП]]-а који се редовно креће изнад 6% и који се удвостручио између 1995. и 2008.<ref name=imf>[http://www.imf.org/external/data.htm IMF World Economic Outlook Database], oktobar 2007.</ref>
Минимална плата у Узбекистану од 1. децембра 2010. је 49.735 [[Узбекистански сом|сома]], док минималне пензије и помоћ за инвалиде од детињства износи 97.285 сома, док је помоћ за старе или за посао неспособне 59.690 сома.<ref>[http://www.press-service.uz/en/#en/news/show/ukazyi_prezidenta/president_decrees_on_increasing_salaries/ President decrees on increasing salaries from 1 December]</ref> Просечна плата исплаћена у Узбекистану, по речима председника [[Ислам Каримов|Ислама Каримова]], износила је 210 америчких долара крајем 2009.<ref>[http://uza.uz/ru/politics/2084 UzA National Information Agency of Uzbekistan]</ref> Тренутни главни економски проблем Узбекистана је висока корупција по којој ова држава спада међу 10 најгорих држава света.<ref>
== Референце ==
| |||