Милан Милутиновић — разлика између измена

| партија = [[Социјалистичка партија Србије]] <br /> Раније: <br /><small>[[Савез комуниста Југославије]]

| наследник_1 = <small>[[Наташа Мићић]] (в. д.)</small> <br /><small>[[Драган Маршићанин]] (в. д.)</small><br /><small>[[Војислав Михаиловић]] (в. д.)</small><br /><small>[[Предраг Марковић]] (в. д.)</small><br />[[Борис Тадић]]

'''Милан Милутиновић''' ([[Београд]], [[19. децембар]] [[1942]]) српски је политичар који је био други председник [[Србија|Србије]].<ref>{{cite web|title=IZBLEDELI IZ SEĆANJA, A GRMELI SU SRBIJOM: Ovo su svi bivši predsednici Srbije! |url=https://www.espreso.rs/vesti/politika/121219/izbledeli-iz-secanja-a-grmeli-su-srbijom-ovo-su-svi-bivsi-predsednici-srbije-foto |website=Espreso |accessdate=18. 1. 2019}}</ref> Био је секретар за просвету и науку Србије (1977 – 821977—82), управник Народне библиотеке Србије (1983 – 871983—87), амбасадор [[Југославија|Југославије]] у [[Грчка|Грчкој]] (1989 – 19951989—1995), затим савезни министар иностраних послова (1995 – 971995—97) и на крају председник Србије од децембра [[1997]]. до децембра [[2002]].

Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у [[Београд]]у, а дипломирао [[1965]]. године на Правном факултету у Београду. Од [[1969]]. до [[1971]]. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од [[1969]]. до [[1974]]. и члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од [[1974]]. до [[1977]]. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>

Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од [[1977]]. до [[1982]]. Након тога именован је за управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] [[1983]].  — [[1987]]. Под савезним секретаром [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] [[1987]]. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].

На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра [[1997]]. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] [[1997]]), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.<ref>{{cite web |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |title=Report |date=1997 |website=www.rik.parlament.gov.rs |format=PDF |access-date=09. 04. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160805012646/http://rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/predsednik/1997%20I/4.%20-%201997%20I%20publikacija%20rzs.compressed.pdf |archive-date=05. 08. 2016 |dead-url=yes }}</ref>

* [http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Nisam-ogorchen-i-osvetoljubiv-chovek.sr.html Нисам огорчен и осветољубив човек („Политика“„Политика”, 14. април 2010.)]

| списак=Председник Републике Србије<br />1997—2002.