Нови Сад — разлика између измена

Већина ових насеља је више пута уништавана и поново оснивана, најпре због похода [[Монголско царство|Монгола]] у 13. веку, а потом и каснијих ратова [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и [[Османско царство|Турске]]. Мада је становништво бежало пред ратним страдањима, оно се и враћало, тако да и турски списи о наплати пореза говоре о више десетина кућа у [[Горње Ливаде|Сајлову]], [[Бакшић]]у, [[Варадинци]]ма, Биваљошу и другим околним насељима. По пореском списку из 1522. године, међу становницима ових насеља срећу се како [[Мађари|мађарска]] тако и [[Словени|словенска]] имена (Божо, Радован, Радоња итд.),<ref>Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.</ref> да би по турским подацима из 1590. године на овом подручју било забележено 105 кућа које плаћају порез — и то искључиво [[Срби|српских]].<ref name=autogenerated3>Ђорђе Рандељ, ''Нови Сад — слободан град'', Нови Сад, 1997.</ref> Пошто се зна да је било и Срба који нису плаћали порез (уколико су рецимо били у турској служби), онда је број становника ових насеља сигурно био већи.

 

 

За насеље Бистрица (''-{Bistritz}-''), настањено словенским живљем, које се помиње на више карата, углавном из 16. и 17. века, прекопута Петроварадинске тврђаве (између осталих, и на карти чувеног [[Фландрија|фламанског]] картографа [[Герхард Меркатор|Меркатора]] (1512—1594), који је картографију поставио на строго научне основе), археолози до сада нису налазили материјалне доказе постојања. Недавно су на подручју данашњег Новог Насеља — Бистрице нађени остаци средњовековног села, с тим да их археолози не поистовећују са старом Бистрицом.<ref>Агнеш Озер, Живот и историја у Новом Саду, Нови Сад, 2005.</ref>