Александар Обреновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 116:
Првим ударом је укинут Устав из [[1901]], распуштени су Сенат и Народна Скупштина. Иза тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима. Затим је краљ новим државним ударом вратио у живот стари Устав из 1901. године. Након овога, влада је [[Парламентарни избори у Краљевини Србији 19. маја 1903.|спровела изборе]] [[18. мај]]а 1903. које је добила. Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.
У ноћи [[29. мај]]а ([[11. јун]]а) 1903. године, група завереника, под руководством капетана [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутина Димитријевића Аписа]], извршила је [[Мајски преврат|преврат]]. Краљ Александар Обреновић и краљица Драга су убијени у спаваћој соби, тела су им бачена са балкона. Ове крваве и драматичне ноћи још су убијени: председник владе [[Димитрије Цинцар-Марковић]], војни министар [[Милован Павловић]], први ађутант [[Лазар Петровић]], оба краљичина брата [[Никодије Луњевица|Никодије]] и [[Никола Милићевић Луњевица|Никола Луњевица]], који су својим неодговорним и кавгаџијским понашањем, можда највише револтирали младе официре. Капије Двора отворио је официр [[Петар Живковић]], потоњи генерал под владом Александра Карађорђевића.
Убиством последњег краља из лозе Обреновића, угасила се лоза ове династије која је, са прекидом између [[1842]]. и [[1858]]. године владала Србијом од [[1815]]. године.
| |||